Deca su nam izvor sreće

NEMA veće radosti nego kada se deca rađaju. Ali, ni veće tuge kada umiru. Mi smo imali šesnaestoro, ali, eto, Bog je tako hteo, troje nam je umrlo, ali, hvala Bogu, ostali su svi zdrava i napredna deca, a troje najstarijih je čak osnovalo svoje porodice.

Ljiljana Stanojković ima samo 43 godine i u opštini Štrpce, na krajnjem jugu Kosmeta, poznata je kao "majka hrabrost". Zbog pomenutog broja dece dobila je Orden majke Devet Jugovića koji dodeljuje Eparhija raško-prizrenska, a deveto dete, 12-godišnji Jug Bogdan dobio je ime po ocu braće Jugovića. Upravo on, učenik šestog razreda, otresito govori da želi da postane vladika.

- Privlači me sve što je vezano za našu veru. Voleo bih da svi ljudi žive srećno i u miru, pre svega, mi na Kosovu i Metohiji - govori ovaj plavokosi mališan.

NABRAJA nam imena braće i sestara. Brat Jovica (22) se oženio i živi u Mladenovcu, i dve starije sestre, Anica (26) i Zorica (24) osnovale su porodice tu u okolini. Zato su Andrijana (20), Nenad (19) Andrej (18), Natalija (16), Darko (13), Anđelija (9), Katarina (7), Jovan (6) i jednogodišnja Tatjana sa roditeljima i, kaže, žive u velikoj slozi. Slušaju jedni druge a stariji brinu o mlađima.

Pročitajte još: MUKE VIŠEČLANE PORODICE: Osam duša u 15 kvadrata

- Iako svaka od dvadesetak srpskih porodica u našem selu ima dosta dece, mi ih imamo najviše - govori uz osmeh Radovan (62), glava ove mnogočlane porodice.

Do njihovog sela podno Šar-planine dolazi se brdskim seoskim putem na nadmorskoj visini od blizu hiljadu metara. I dok kao jedan od najvećih problema ističu upravo ovaj put, Stanojkovići kažu da su navikli na život podno planine i da im hladnoća ne smeta. Zato svi gotovo u glas kažu da se ne bi mogli uklopiti na nekom drugom mestu.

- Zašto bismo i razmišljali o životu negde drugde? Ovde nam je sve što imamo. Kuću nam je pre osam godina sagradila Kancelarija za Kosovo i Metohiju a nedavno smo posle posredovanja predsednika Vučića od privrednika iz Leskovca dobili traktor - dodaje Radovan.

OBJAŠNjAVA da na imanju obrađuju malinjak, jer je klima izuzetno pogodna za uzgoj ovog voća. Pored supruge Ljiljane, u radovima im pomažu deca. Osim bavljenja poljoprivredom, žive i od dečjeg dodatka.

- Često nam pomažu dobri ljudi, poput Eparhije raško-prizrenske, organizacije "Srbi za Srbe" i, neka mi ne zamere oni kojih ne mogu da se setim. Donose nam namirnice, ali i odeću za decu - hvali na sva usta dobrotvore supruga i majka Ljiljana.

Za "majku hrabrost", kao i za Radovana, najvažnije je da su im deca zdrava, poslušna, lepo vaspitana i dobri učenici. Više od toga ne treba ni da požele.

KRAVA BI IM MNOGO ZNAČILA

Navikli na pomoć humanih ljudi, Stanojkovići ne zaboravljaju one koji su im pomogli u izgradnji i opremanju nove kuće i pokazuju nam stari objekat od dve sobice gde su živeli sa desetoro dece, dok je troje najmlađih rođeno u novoj kući. Ipak, uz punu zahvalnost svima koji su im pomogli i koji im pomažu, Ljiljana priznaje da bi im jedna krava mnogo značila zbog mleka za decu jer zasad, kaže, nemaju stočni fond.