Niš: Od kasabe do Evrope

ZAHVALjUJUĆI Austrijancu Francu Vinteru koji je bio zaposlen u Ministarstvu građevina Srbije, Nišlije su još davne 1878. raskrtile sa turskom "matricom" zidanja, a to koliko su posle oslobođenja bili revnosni u rušenju starih kuća, sokaka, ćorsokaka se najbolje može videti iz dokumenata koje je - igrom slučaja - sačuvao arhitekta Mihail Medvedev.

- Prisustvovao sam selidbi Zavod za urbanizam na novu adresu, pa sam odvojio stara dokumenta koja su bila određena da završe kao stari papir. To nisam smeo da dozvolim, pa sam spasao tu arhivu i lane započeo rad na publikaciji koja obuhvata stotinu planova i slika, sa komentarima. I, praćenjem urbanističkih dokumenata s kraja 19. veka, kada je Niš pretvaran u moderan evropski grad, kakav je i danas, predstavio sam tu transformaciju tokom poslednjih 140 godina - objašnjava Medvedev.

PROČITAJTE JOŠ - Titel: Istorija uz reku

Podržavajući ovaj nesvakidašnji projekat, lokalna samouprava u Nišu je obezbedila sredstva za štampanje publikacije, a dragocena je bila i blagonaklonost arhitekte Ivana Hadži Redija (na slici za govornicom) koji je i na čelu ovdašnjeg Saveta za kulturno stvaralaštvo.

- Urbanističko planiranje na svim meridijanima ima svoja uzdizanja i padove, ali je u suštini to jedan kontinuirani proces za koji sam uspeo da zainteresujem kolegu Medvedeva, s kojim sam svojevremeno radio, pa je nastalo ovo za Niš izuzetno važno delo - zaključuje Hadži Redi.

IZLOŽBA

IDEJA za uobličavanje priče o urbanizaciji grada je, zapravo, potekla iz fondacije pod nazivom "Za lepši Niš", podržao ju je Savet za kulturno stvaralaštvo, a izložba sa fotografijama i dokumentima - koja prati publikaciju čiji je naslov "Urbana tradicija Niša u planskim prikazima" - otvorena je u galeriji ovdašnjeg Društva arhitekata.