Spomenik Narandžiću u korovu

NAJVEĆI, najznačajniji dobrotvor u istoriji grada na Đetinji Ilija Narandžić (1803-1869), zadužio je Ere kao niko drugi: ostavio im je kuće, mehane, placeve, espap (robu iz svojih prodavnica), gotovinu, skupoceni nakit, pokućstvo, građevinski materijal, veresiju svojih mušterija i, najvažnije - prvu zidanu školu. Do današnjeg dana Užičani nisu našli način da se dostojno oduže senima ovog velikana, već su ga odbacili u zaborav.

Čitalac "Novosti" i dobar poznavalac istorije Užica Mijodrag Drobnjaković, foto-aparatom je zabeležio nemar novih generacija, sa željom da se nepočinstvo prema Narandžićevoj zaostavštini ispravi.

PROČITAJTE JOŠ - Ko se stidi Narandžića?

- Na Belom groblju već godinama stoji naša sramota, oboren nadgrobni spomenik Narandžićev. Iako su mnoge vlasti govorile da će grobnicu obnoviti, spomenik i dalje stoji oboren u travu i blato - govori Drobnjaković, i apeluje na nadležne da ispune svoju obavezu.

Ove godine navršava se vek i po od Narandžićeve smrti, a na mnogobrojna dobročinstva plemenitog Ere danas podseća samo skromna tabla na užičkoj Prvoj osnovnoj školi.

Foto M.Drobnjaković

Poznati užički istoričar Milorad Iskrin svojevremeno je pokrenuo inicijativu da se Grad Užice oduži velikanu, ali ova ideja zasada nije naišla na odziv gradskih vlasti. Činjenica je da su za života Narandžića poštovali više nego danas, jednako i pravoslavni Srbi i muslimani, jer je ovaj narodni prosvetitelj brinuo o pismenosti svih sugrađana. Vodio je knjižaru, bio je prvi ovdašnji prenumerant Vukovih dela. Iza njega, nažalost, nije ostao nijedan slikani portret jer je čovek posebnog kova uvek imao štagod važnije da oposli. Utoliko je veća bruka što i njegov spomenik, oboren na zemlju, čeka obnovitelje.