Valjevo: Pola veka radoznalosti

TRENUTNO okupljano više od stotinu aktivnih članova, organizovanih u osam tematskih grupa, a da bi se maksimalno približili mladima smo osnovali i grupu za informacione tehnologije, jer je to budućnost i polje za mnoga istraživanja. Ovo je godina našeg velikog jubileja i u svim predstojećim akcijama fokusiraćemo se upravo na to, mada nam predstoji velika akcija na Durmitoru, gde je pre pola veka organizovan prvi istraživački pohod - istakao je predsednik društva istraživača "Vladimir Mandić Manda" Bogdan Radić.

A, pre pola veka, nedugo po osnivanju udruženja tada mladih zaljubljenika u prirodu, organizovana je prva istraživačka akcija na Durmitoru tokom koje je poginuo speleolog Vladimir Mandić Manda čije ime Društvo danas nosi...

Pročitajte još: POZIV ZA TALENTOVANE ISTRAŽIVAČE: Posao za stotine mladih naučnika

- Mladima je od početka data prilika da sami osmišljavaju šta će da rade, istražuju i čime će da se bave - kaže jedan od najstarijih članova Boško Đoković. - Kroz Društvo je od 1969. prošlo mnogo dobrih ljudi, ne samo naučnika, već i izvanrednih osoba po karakteru, pa nam je to najvažnije priznanje. Jer, naša misija je da mlade sklonimo sa ulice, naučimo ih da se vole i poštuju, te da budu radoznali, steknu radne navike...

- Da nije bilo Društva istraživača, ne bi postojala ni istraživačka stanica "Petnica" - kaže programski direktor ove nadaleko poznate naučne ustanove Nikola Božić, ponosan na to što članovima "Mande" i danas na raspolaganje rado stavljaju svoje moderne laboratorije i stručne saradnike.

Foto Društvo istraživača

IDEJA

- PRE 50 godina su u Valjevu postojala tri-četiri izviđačka društva i svi smo se družili i međusobno pomagali - priseća se Boško Đoković. - Posle jedne od prvih ekspedicija na Tjentištu, u kojoj su učestvovali Srba Marković, Slobodan Čitaković, Dušan Mihajlović i Vojislav Andrić Mađar, upoznali su Tibora Sekelja i on im je dao ideju da formiraju Društvo.

Foto Društvo istraživača

SAVREMENI ROBINZONI

- NA Durmitoru smo pronašli runolist, otkrili Šuplju lipu i Dragov ponor, a u Šalitrenoj pećini stanište paleolitskog čoveka - seća se prvi predsednik Društva Dušan Mihajlović (na slici).

- Po kanjonima Gradca i Ribnice smo proučavali poskoke i slepe miševe, te pola veka revnosno sakupljali etnološku i etnomuzikološku građu... Iz kamena smo "čitali" istoriju Zemlje, posmatrali rojeve meteora i "hranili" se onim što priroda pruža, izigravajući Robinzone...