Petoro dece devetu godinu živi bez struje

NI veće bede ni lepše dece kao u ulici Nova 25 u Mokrinu kod Kikinde. Tamo petoro malih Mokrinčana, krupnih i veselih očiju, živi bez struje već devetu godinu. A tako bi želeli da gledaju televiziju. Roditelji, Andraš Gligor (44) i Valentina Kraljević (34), to ne mogu da im omoguće. I, kako stvari sada stoje, neće moći još dugo.

Ovoj porodici sve je nužno potrebno. I kuća, i nameštaj, struja i voda, hrana i odeća. Žive u trošnom objektu koji je i udžerica, i straćara, i kućerak. Loše je kao sve to zajedno, ali je njihov jedini dom. To je mesto bez sigurnog krova, opasno za život. Prokišnjava. Zidovi su od različitih materijala i odavno su nakrivljeni. Ono što bi se moglo nazvati nameštajem su tri pohabana kreveta i stara peć za drva. Cela porodica živi, spava, jede i greje se u samo jednoj neurednoj sobi. Ostatak je prokisao, a popustio je i krov, na kojem su vidljivi tragovi gareži.

Pročitajte još: ISPOVEST PORODICE SA PETORO DECE: Teško je, ali divno i vredno življenja

- Već devetu godinu nemamo struju. Dug je ostao još od Andraševog oca. Živimo teško, vrlo teško. Primamo socijalnu pomoć i dečji dodatak, a i Andraš ponešto zaradi u nadnici - priča Valentina.

Andraš i Valetina imaju Ljubicu, koja će u martu imati devet godina, Andraš ima osam, Nikola šest, Anastasija pet i Violeta dve godine. Zatekli smo decu kako vuku granje iz atara kako bi imala čime da založe peć i ogreju se. Ljubica ide u drugi razred i nije znala da nam kaže šta je ručala toga dana kad smo je upoznali. Kada se setila, rekla je:

- Hleba. I tata je pekao krompir.

Majka kaže da deca nisu gladna. Imaju i šta da obuku. Odeću im daju komšije iz sela. Baš im mnogo pomažu, priznaje Valentina, ali to ne umanjuje njihov čemer i bedu. Andraš sve manje može da radi. Ratni je veteran, bez stalnog posla. A nevolje napretek. Bolestan je, ima stomačnu kilu, koja je i te kako vidljiva, kao da ispod odeća krije veliku nepravilnu loptu.

- Trebalo bi da se operišem, ali... - ni sam ne zna šta dalje da kaže.

Valentina dodaje da to traje već desetak godina. Nijedno od njih dvoje ne zna kako da nađe izlaz iz preteške situacije u kojoj se nalaze. Čak ni kućerak u kojem žive nije njihovo vlasništvo, jer posle smrti Andraševog oca pravo na njega imaju i njegove dve sestre i majka, s kojima nije u dobrim odnosima. Jedina njihova sreća je što su deca zdrava. Najstarija Ljubica kaže da je u školi vrlo dobra.

Pročitajte još: NEDAĆE OSMOČLANE PORODICE: Gladna deca su "sita" propisa, država ih ne vidi

- Imam svih ocena, petica i samo jednu jedinicu. Nisam znala nešto iz Sveta oko nas pa mi je učiteljica dala jedinicu - priznala je.

Devetogodišnja Ljubica ne zna gde joj žive drugari iz razreda. Nikada nije bila kod njih. Niko nije dolazio ni kod nje. I teško da će u dogledno vreme, jer sreća ne stanuje na njihovoj strani ulice. Ko će ih prevesti na drugo mesto, sam bog zna. Pod njihovim parčetom neba samo je adresa Nova. Ima čak i broj, 25. To je mesto gde se tako snažno sudaraju velika beda i vesele, lepe i krupne dečije oči.