Mačvi prete Sava i - otpad iz svinjaca

ZAPREČENA kanalska mreža, koja treba da primi višak vode pri visokim vodostajima reke Save, predstavlja gorući problem u selu Drenovac koji šabačko vodoprivredno preduzeće upravo pokušava da reši angažovanjem bagera.

Pritom, svako od 500 aktivnih domaćinstava u ovom selu sedmično bar triput prazni septičke jame, a sav otpad od ljudi se - uz osoku iz svinjaca i štala - cisternama dovozi i izručuje u pomenuti kanal.

- Tako je svuda po Mačvi - kaže Drenovčanin Dragorad Gajić. - Ljudi nisu krivi jer nemaju drugo rešenje, a u našem selu je već predloženo da se iskopa veliki rezervoar u koji bismo svi bez posledica mogli da bacamo osoku.

PROČITAJTE JOŠ - Ambalaža truje njive

Milutin Stojinović kaže da je u ataru Vujkovače, gde se trenutno radi, tokom poplava 2014. bilo ugroženo oko 40 hektara. Kanal dug dva kilometra vodi od sela Ševarice sve do drugog drenovačkog groblja, a meštani se sećaju da se tih dana nije ni video jer je po 500 metara sa obe strane bio - potopljen.

- Te godine je čitav Drenovac bdio na obali Save i to bi trebalo da nam bude nauk. Tim pre što se upravo ovde, na Čevrntiji, branio čitav Šabac i da je tada pukla naša obaloutvrda, grad bi bio potopljen sve do crkvenog tornja - podseća Stojinović.

Drenovac kanal, Foto A. Delić

Meštanin Zoran Nikolić, međutim, nabraja i čitav niz drugih problema koji domaćinima u Drenovcu otežavaju život. Jedan od njih je i gradski vodovod koji je "stigao donekle", ali više nema širenja mreže, pa mnogi meštani piju bunarsku vodu, koja se pri visokom vodostaju Save meša sa fekalijama iz septičkih jama...

- Poželjno bi bilo da prorade arteske česme, kao što su nekada bile u funkciji, pa da narod ima bar čistu vodu... I put do groblja nam je u užasnom stanju, a o održavanju "večne kuće" da i ne govorim. Pritom, ovde ima mnogo staračkih domaćinstava čiji članovi ne beže od toga da plate uslugu, jer starci više nisu u stanju da sami kose travu i krče korov, ali nema nikakve organizacije - zaključuje Nikolić.

RIZIK

- SELA u Mačvi nemaju gradsku vodu, ni kanalizaciju, ali gotovo svaka kuća ima po tri septičke jame. Ako se tome dodaju visok nivo podzemnih voda i činjenica da se stanovništvo tečnošću za piće snabdeva iz bunara, ne treba biti naročito vidovit pa proceniti da je ovde veliki rizik od izbijanja epidemija i pomalo zaboravljenih bolesti poput žutice - tvrdi Milutin Stojinović.