Ribarnice pune, a cene povoljne

SEVERAC "brije" banatskom pustarom. Mraz steže obraze i ruke, a do pasa u ledenoj jezerskoj vodi na ribnjaku u Sutjesci, mestu u srednjobanatskoj pograničnoj opštini Sečanj, vredni alasi izvlače mreže.

PROČITAJTE JOŠ - Gaje šarana za pola Evrope

Izlov šarana u punom je jeku. U dane uoči Svetog Nikole ovde se radi udarnički, dok ne padne mrak. Pauza je samo za doručak, a s nogu se ispija čaj koji služi da alase zagreje. Umesto u zimovnike, gde po uobičajenom proizvodnom procesu riba završava, ovog decembra direktno se otprema u ribarnice širom Srbije.

PROČITAJTE JOŠ - Ečanski šaran stiže na trpeze širom zemlje

- Potražnja je izuzetno velika i trudimo se da ispunimo sve zahteve. Navikli smo na hladnoću, ništa nam nije teško. Srećni smo zbog dobre sezone i što su mreže pune - kaže Jonel Dalja, poslovođa i najstariji alas u Sutjesci, koji je na ribnjaku od njegovog osnivanja 1984.

Ovaj ribnjak malo je poznat široj javnosti, iako je među liderima u srpskom slatkovodnom ribarstvu. Nikao je na utrinama i pašnjacima Sutjeske, u priobalju Tamiša, kao pogon čuvenog Ribarskog gazdinstva "Ečka". Brzo je, međutim, prerastao prvobitni koncept proizvodnje riblje mlađi za "Ečku". Posle privatizacije, pretvorio se u savremeni ribnjak zatvorenog ciklusa. Na 700 hektara vodene površine, od ukupno 900, koliko je veliki ribnjak, gaje se larve i riblja mlađ i tove šarani, sve uz korišćenje hrane sa okolnih banatskih njiva.

- Obim naših jezera je 16,5 kilometara, a osim Sutjeske, ribnjak se prostire i u susedne katastarske opštine Botoš i Banatski Despotovac. Proizvodnja neprekidno traje od osnivanja. Stabilna je i kreće se od 570 do rekordnih 1.100 tona prošle godine - iznosi tehnički direktor Dragomir Došlo.

Najstariji Jonel Dalja

Ove godine izlov se procenjuje na oko 1.000 tona, a 70-80 odsto realizovaće se u decembru. Zbog Svetog Nikole i božićnog posta, potražnja je velika i kamioni sa šaranima samo "špartaju" iz Sutjeske diljem Srbije. Veleprodajna cena šarana na ribnjaku kreće se od 300 do 330 dinara, dok u maloprodaji trenutno dostiže 400-450.

- U odnosu na prošlu godinu, kada je proizvodnja smanjena na svim našim ribnjacima usled pojave virusa, i kada je cena bila nerealno visoka, sada je smanjena za 100 dinara. Ali i dalje čini delatnost profitabilnom - objašnjava direktor Vidak Milošević.

Ističe i da država premijom od 10 dinara po kilogramu proizvedene ribe stimuliše slatkovodno ribarstvo, koje je, nažalost, još "u plitkim vodama". Velika je nelojalna konkurencija malih, privatnih ribnjaka, koji ne plaćaju sve dažbine i vodne doprinose. Takođe, i nekontrolisani uvoz utiče na plasman domaćih ribnjaka, a rečna riba na naše trpeze uglavnom stiže iz Hrvatske i Češke.

- Cilj nam je da održimo stabilnu i produktivnu proizvodnju. Ne planiramo ulaganja u pogone za preradu, jer postojeći rade s malim kapacitetom. Tradicija u Srbiji je da se riba jede uglavnom dok traju postovi i slave, omiljena je u svežem stanju, a kvalitetan šaran iz Sutjeske lako pronalazi put do kupaca - kaže direktor Milošević.

RIBOKRADICE

NA ribnjaku je zaposleno 30 radnika, a još 20 ih je angažovano na obezbeđenju. Čuvarima su na raspolaganju najsavremeniji termovizijski uređaji. Krađe su, međutim, veliki problem, i alasi ne znaju kako da doskoče ribokradicama. Zamerke upućuju pravosuđu, koje je blago u izricanju kazni. U poslednjih šest godina hvatali su šest puta istog ribokradicu, koji se uvek izvlačio sa uslovnim osudama.

TAMIŠKI KRALj

OPŠTINA Sečanj je među vodećim u državi po proizvodnji tovljene slatkovodne ribe. Ribnjaci u Sutjesci, Sečnju, Neuzini, Dubici i Boki zauzimaju skoro 3.000 hektara. Ovde je sve u znaku šarana. Ulaz u Sečanj krasi monumentalna skulptura vajara Miodraga Rogana "Tamiški kralj", inspirisana figurinom iz 12. veka pronađenom na arheološkom lokalitetu kraj Tamiša.