Pistaći iz Vitinog voćnjaka

DONjI Matejevac je geografski daleko od Mediterana, nemaju čak ni istu klimu, ali je penzioner Vitomir Igić (70) uspeo da ih približi zahvaljujući uzgoju pistaća. Kao vrsta oraha odlično uspevaju u Aziji, u Evropi se najviše gaje na grčkom ostrvu Krit, a sada na tu listu može da se upiše i ovo selo nadomak Niša. Pistaći, međutim, nisu jedino voće koje je Vitomir uspeo da "pripitomi", jer osim egzotičnih vrsta, stalo mu je da sačuva i stare domaće sorte pred nestajanjem.

Da bi zaštitio sve sorte koje je za 40 godina u voćarstvu uspeo da odgaji, trebalo bi mu nekoliko života. Jer, procedure su komplikovane i spore, tako da je na zaštiti nove sorte kajsije "buda" potrošio 12 godina, a možda bi morao i više, da mu nije pomogao prof. dr Zoran Keserović.

- Nemam formalno obrazovanje iz voćarstva, jer sam se čitav radni vek bavio transportom, ali umem da posmatram biljku. Pa, rođen sam u vinogradu i normalno je da osećam voćnjake kao svoj dom - priča Vitomir.

"Glad" da stvara nove sorte još ga ne napušta, a da bi dobio plodove pistaća, trebalo mu je punih osam godina.

- Moje iskustvo je dragoceno i šteta bi bilo da se ne iskoristi sve što sam stvorio. Sadnice ne prodajem, već ih uzgajam na četiri hektara voćnjaka i poklanjam prijateljima - veli Vitomir, koji je pored kajsije uspeo da kalemi i divlje kruške koje daju poseban šmek rakiji.

PROČITAJTE I:Socijalna pomoć draža od nasledstva

Ponosan je i na vinogradarske breskve, po kojima je ovaj kraj nekada bio poznat. One su ukusnije od "običnih" i nisu im potrebne hemikalije jer su otporne na bolesti.

- Uglavnom, sve te stare sorte, ne samo krušaka i bresaka, već i jabuka, kao što su kožara, kolačara, šumatovka, dragocene su jer se ne prskaju i imaju pravi i već zaboravljeni ukus voća - otkriva nam Vitomir koji je tragajući za novim sortama slučajno otkrio novu vrstu, vinogradarsku breskvu koja umesto koštice ima badem.

KAJSIJA TASTA BUDIMIRA

VITOMIR je kajsiju nazvao po svom tastu Budimiru Rašiću.

- Izuzetno otporna na bolesti i mraz, a ukusna i rodna, nije nalik nijednoj sorti za koju sam znao da postoji. Uz pomoć profesora Keserovića, uspeo sam da je zaštitim kao novu sortu, a kako se ona našla u dvorištu mog tasta, to niko ne ume da objasni - veli Vitomir.