Krajputaš čuvaju kao časnu obavezu

DOK o nekoliko stotina krajputaša oko crkava i po selima brigu vodi Udruženje potomaka starih ratnika “Ljubomir Marić”, jedan beleg nalazi se u gradu i to na trotoaru u glavnoj Karađorđevoj ulici, ispred kuće poznate varoške porodice Perišić. Na spomeniku su obnovljena slova, pa je čitljiv natpis na kome piše: “Vukašinu Radovanoviću iz Kosjerića, rođenom 1892. godine, koji požive časno i pošteno i kao kaplar zbog ratnih napora umre 1. septembra 1915. godine u Timočkoj bolnici gde svoje posmrtne ostatke ostavi. Spomenik kao svom dobrom sinu jedincu podiže majka Radojka”.

IAKO je svaki krajputaš neka vrsta istorijskog zapisa, ovaj u glavnoj kosjerićkoj ulici prati i zanimljiva priča stara više od sto godina. Naime, ožalošćena majka Radojka morala je da proda njivu na kome je spomenik sinu jedincu. Kupac je bio ugledni varošanin Božo Perišić koji je imanje pošteno platio, a od majke Radojke dobio težak zadatak - da njivu ne prodaje i spomenik čuva dok je živ. Božo je prihvatio majčin amanet pa kad mu je došao sudnji dan, obavezu je preneo na sina Mijalka, a ovaj na samrti sve ispričao svom sinu Miljku i preneo mu amanet.

- Sa prihvatanjem časne obaveze, otac Mijalko je vodio tešku borbu da sačuva beleg jer je baš tu prolazila trasa puta za Valjevo i železničku stanicu - priča Miljko Perišić. - Imao je silne muke da vlastima i putarima dokaže zašto je važan taj jedan od stotine drugih spomenika. Na kraju su se projektanti i putari sažalili i malo pomerili trasu, spomenik je ostao na trotoaru ulice. Pre nego što će se preseliti na onaj svet, otac Mijalko mi ispriča sve od početka do kraja i mene zakune da održim obećanje...

ZAHVALjUJUĆI čvrstoj reči porodice Perišić, Vukašinov spomenik stoji tu gde je pre sto godina postavljen.

- Ja vodim brigu da slova budu stalno vidljiva, pored je i klupa na kojoj se ljudi odmaraju. Poneko ostavi cveće ili zapali sveću. Leti se uveče oko spomenika i na klupi okupljaju deca iz naselja Beli Gaj. Skoro svako dete nauči tekst napamet. Spomenik na ulici živi a priču o sinu jedincu, jednoj ožalošćenoj majci i dobroj duši nas Perišića zna cela varoš - kaže Miljko, bivši vozač u cementari sada penzioner, koji najčešće sedi na klupi pored spomenika i razgovara sa komšijama i prolaznicima.

Jedna od dve drvene nadstrešnice napravljene u Sečoj Reci za 30 belega / Foto T. Paunović

SPASAVAJU OBELEŽJA VELIKOG RATA: MNOGOBROJNE AKTIVNOSTI UDRUŽENjA POTOMAKA STARIH RATNIKA “LjUBOMIR MARIĆ”

UKLjUČUJUĆI se u obeležavanje 100 godina od završetka Prvog svetskog rata, u kosjerićkom kraju s ponosom ističu zasluge slavnih predaka čije tradicije čuva i neguje Udruženje potomaka starih ratnika “Ljubomir Marić”. Veliki doprinos dao je i nedavno preminuli istoričar Radojko Čeliković, koji je u tri knjige budućim generacijama ostavio dragocene podatke o hrabrosti i junaštvu naroda iz tadašnjeg sreza Crnogorskog (sada opština Kosjerić). Pisac ratne hronike piše da je iz ovog kraja u ratove otišlo 3.350 vojnika, prema broju stanovnika više od drugih opština u Zlatiborskom okrugu. Zvanični podaci pokazuju da se oko 2.100 junaka nije vratilo porodicama. Ostavili su kosti u Kolubarskoj bici, na Ceru, Kajmakčalanu, u albanskoj golgoti i proboju Solunskog fronta.

Ožalošćene porodice palim junacima podizale su spomen-obeležja, takozvane krajputaše, kojih je na stotine bilo po crkvenim portama, u grobljima, a najviše pored puteva, gde su nestajali u korovu.

- Udruženje je rešilo pitanje čuvanja belega junacima palim za slobodu otadžbine. Kod crkava u Kosjeriću i Sečoj Reci nakrivljeni i popadali spomenici su “postrojeni” na postolja, sa njih su prepisani natpisi, obnovljena slova. U Sečoj Reci za oko 30 belega napravljene su dve drvene nadstrešnice zvane sobašice i priprema se objekat za još toliko belega. U selima gde nema živih potomaka održavanje je povereno najbližim porodicama - kaže Dragan Vujić (na slici), predsednik Udruženja potomaka starih ratnika koje nosi ime generala Ljubomira Marića, ministra vojske i mornarice, nosioca 17 državnih i 17 stranih odlikovanja kome je podignut spomenik.