PRODAJA JUGOREMEDIJE: Licitacija 5. novembra

HOĆE li treća biti sreća?!

Stečajni upravnik fabrike lekova "Jugoremedija" Radovan Savić za 5. novembar zakazao je prodaju imovine propale zrenjaninske farmaceutske kompanije. U prethodna dva oglašavanja, fabrika je nuđena na prodaju kao pravno lice prikupljanjem ponuda, ali nije bilo kupaca, pa je "Jugoremedija" jedina preostala srpska farmaceutska fabrika koja još nije dobila gazdu.

- Sada se ide na prodaju javnim nadmetanjem, a sva nepokretna i pokretna imovina naći će se na licitaciji po početnoj ceni nešto većoj od 1,9 milijardi dinara, što je 50 odsto niže od procenjene vrednosti - kaže, za "Novosti", Savić.

Praktično, ko ponudi dinar više od početne cene, može da postane vlasnik. Iako su mogli, razlučni poverioci nisu predložili povoljniji način unovčavanja imovine stečajnog dužnika. Savić iznosi da ima zainteresovanih za preuzimanje i obnovu proizvodnje lekova u Zrenjaninu, ali ne navodi ko su.

- Ukoliko bi se fabrika prodala na licitaciji 5. novembra, poverioci bi značajno bili namireni. To se posebno odnosi na bivše radnike, kojima bi u tom slučaju pripale zaostale plate i bio povezan staž - kaže Savić.

PROČITAJTE JOŠ - JUGOREMEDIJA: Propala i druga prodaja

A, eventualni neuspeh trećeg pokušaja stvoriće mogućnost direktnog kontakta sa potencijalnim kupcima i pregovaranje oko cene. Uz imovinu fabrike nudi se i sudska parnica koja se vodi protiv novosadske firme "Union medik", bivšeg zakupca pogona u Zrenjaninu. Reč je, u stvari, o dozvoli za promet 22 preparata "Jugoremedije" koje "Union medik" odbija da vrati.

- Poznato je da je to najvrednija imovina "Jugoremedije" i da bez licenci i dozvola za prometovanje lekova fabrika nikome nije potrebna. Otuda smatramo da je oglašavanje prodaje uzaludno - kaže, za "Novosti", Vladimir Pecikoza, bivši sindikalni lider i aktuelni predsednik odbora poverilaca.

Uveren je da su postupci suda i stečajnog dužnika način da se "Jugoremedija" totalno obezvredi. Začuđen je i što država, kao vlasnik 42 odsto kapitala "Jugoremedije", ništa ne preduzima.

NEIZVESNOST

POTRAŽIVANjA poverilaca iznose 2,9 milijardi dinara, a najveći deo (1,6 milijardi) otpada na banke, koje su razlučni poverioci i imaju hipoteke na imovinu. Bivši radnici potražuju 130 miliona i pitanje je ko će ostati "kratkih rukava"?