Svrljiški džins stigao do Grčke

OD Soluna preko Novog Pazara do Svrljiga tako je tekao poslovni put Geicidisa Avrama koji već 16 godina razvija svoj biznis u Srbiji. U Svrljigu su posebno ponosni na njega, jer je on jedini strani investitor u ovoj opštini, a svoja dva brenda u Grčkoj prodaje u više od 300 prodavnica.

Ne samo da je jedini, već i upošljava 100 radnika koji godišnje sašiju 100.000 farmerica. Zbog kvaliteta i modernog dizajna potražnja je velika, pa on planira da postepeno proširuje svoju proizvodnju, što bi značilo i otvaranje novih radnih mesta.

- Za 10 godina rada u Svrljigu uspeli smo da pet puta povećamo proizvodnju i veoma sam ponosan na ovaj naš uspeh. Praktično smo stvorili novi brend, a verujem da većina mojih sunarodnika i ne zna gde se ova varoš nalazi - priča Avram, koji je u Svrljig došao silom prilika.

Pročitajte još: Svrljig: Đaci prave čaj od čokolade

Naime, sarađivao je sa konfekcionarima u Novom Pazaru tako što im je obezbeđivao uslužne poslove šivenja. Radili su za probirljivu klijentelu kao što su "Dizel" i "Riplej".

- Međutim, moda se stalno menja, a u Novom Pazaru nisu mogli da prate novu tehnologiju obrade džinsa. Modele, koje su zahtevali kupci, tražili su drugačije mašine, tako da smo izgubili poznate marke kao partnere. Napravili smo našu kolekciju, ali kada su moji partneri videli da to dobro ide okrenuli su mi leđa tako da sam morao da se negde preselim. U Svrljigu sam već imao jednog prijatelja koji me je pozvao da nastavim da radim u njegovim pogonima - priseća se Avram poslovnih uspona i padova kojima nije dozvolio da ga promene, već je "sve to bilo samo jedno iskustvo više".

U Svrljigu sada ima najmoderniji pogon za proizvodnju farmerica za koje platna nabavlja iz Turske. Za svaku kolekciju izbaci po stotinak modela, a njegove dve robne marke su "demedž" i "bektu".

Kako kaže Avram bio je stranac u malom mestu, pa je često bio na udaru svih inspekcija.

- Tako sam morao da menjam slivnike u toaletu, jer rupice nisu bile odgovarajuće. Zamerali su mi i visinu svetiljki koje su bile postavljene na 1,2 metra, a trebalo je na 1,05 metara. Kasnije su uvideli da sam ozbiljan poslovni čovek koji poštuje zakon pa je sad malo lakše - dodaje Avram.

SARADNjA SA "HELENIKOM"

AVRAM je godinama sarađivao sa grčkom fabrikom za proizvodnju platna "Helenik" sve dok nije propala zbog previsokih plata.

- U toj fabrici je portir imao platu od 3.200 evra, a tržište je vršilo pritisak da cena platna bude što niža jer je bila jaka turska konkurencija. Gazda je pokušao da smanji plate ali su usledili štrajkovi i tako je nestao jedan gigant. U biznisu čovek mora biti realan jer svaki ustupak koji nema finansijsko pokriće vodi u čist gubitak. Zato nikada nisam hteo da uzimam kredite i subvencije mimo svojih mogućnosti jer sam se bojao da ne izgubim i to što imam - iskren je Avram.