Srbija

Bušene lepinje po receptu prabaka

Vladimir Mitrić

30. 09. 2018. u 07:15

Rađevina se nekad prepoznavala po pecivima koja su danas prava retkost. Nastale su u vreme kada su svakodnevno održavane mobe

U RAĐEVINI je, u stara vremena, svaka kuća imala poljsku furunu za pečenje lepinja, a danas tek poneka, pa su čuvene bušene lepinje retke, mada nisu iščezle.

Domaćica Zora Džagić iz Zavlake, kod Krupnja, redovno peče ovu vrstu lepinja i to dva puta sedmično. Recept joj je dala i naučila je tom poslu njena majka, koja je zanat "pekla" od svoje bake.

Pročitajte još: Rode u Rađevini rade prekovremeno

- Pečem ove lepinje od devojačkih dana i danas se svi oduševe i kad ih vide, a tek kad ih probaju, vruće, pa još sa mladim ili starim kajmakom, to je više od poslastice - priča Zora. - Za pečenje lepinja furuna, naravno zidana ciglom, mora da se zagreje loženjem bukovog drveta. Za izgrtanje žara koristim svež avtik, koji opaljen vatrom daje posebno lep ukus lepinjama.

- Kada ujutru pojedeš jednu polutku lepinje napunjenu kajmakom, ne treba ti ništa više za ceo dan, samo piješ vodu - priča Čedomir Čedo Subotić iz Runjana, čija je supruga Vesna, takođe uspešno osvojila ovu recepturu, na radost i ukućana i gostiju.

Naziv bušena lepinja ostao je od davnina kada su u Rađevini svakodnevno održavane mobe, starinski srpski običaj međusobnog pomaganja u seoskim domaćinstvima, pa su se tako najbolje i najlakše hranili njeni učesnici.

Pročitajte još: LEPINjA "SA SVE" LEK ZA SVE: Tajna užičkog specijaliteta

- Lepinje su se pekle za njih. Po broju lepinja merilo se kakav je ko domaćin. Neki siromah se jednom dosetio, pa je napravio manje lepinje nego drugi, ali ih je na sredini rasekao, napravio rupu i razvukao, pa su delovale veće. Manje je brašna upotrebio, ali je imao veće lepinje od ostalih - priča nam rađevski vredni hroničar Dobrivoje Pantelić iz Donjih Brezovica.