Jalove trešnje muče domaćine

VELIKA je muka pritisla paore u šabačkom kraju. Umesto punog roda koji je posle pet godina trebalo da im donese berićet, već šest leta su im najbolje njive "zarobljene" jalovim plantažama čija godišnja obrada košta oko hiljadu evra. A, posao je trebalo da bude izvozno orijentisan i - profirabilan.

Podsetimo, posredstvom Direkcije za poljoprivredu u Šapcu, trešnje su zasađene na oko 200 hektara, što je oko 160.000 sadnica. Lokalna samouprava je, štaviše, u okviru projekta koji je reklamirala pod sloganom "hit u Mačvi" najavljivala i izgradnju centra za pakovanje i doradu voća, te kvantaške pijace koja bi bila glavno otkupno mesto...

- Ljudi su računali na veću zaradu pa su rado uzimali sadnice, ali roda gotovo da i nema, baš kako ni ugovorenog i organizovanog otkupa. Ugovorom je precizirano da preuzeti sadni materijal, po ceni od 3,74 evra za trešnju, treba platiti od punog roda, a mi nemamo šta da uberemo - kaže Radenko Gojković iz ovdašnjeg sela Culjković, u kojem je petnaestak ozbiljnih gazdinstava formiralo plantaže na ukupno deset hektara.

PROČITAJTE JOŠ - Grad i poplave obrali letinu

Sadnja je počela 2011. i trajala je dve godine, a kada je trebalo da trešnje budu u punom rodu, pojavio se problem. S proleća procvetaju, onda cvat opadne, ali roda gotovo da uopšte nema.

- Imam oko hektar plantaže, njive su zauzete i ne znamo šta da radimo. Ni da krčimo voćnjake, ni da plaćamo sadnice - kaže osamnaestogodišnji domaćin i student beogradskog FPN Nikola Savić.

I, dok voćari lokalnu Direkciju za poljoprivredu optužuju da nije nabavila kvalitetan sadni materijal, a pojedini veruju i u to da je podloga za voćnjak neodgovarajuća - jer mnoga stabla ne samo što ne daju rod, već su veoma podložna bolestima, ili su se u međuvremenu osušila - čuju se i primedbe druge strane.

ODMOR

U ŠABAČKOJ Direkciji za poljoprivredu nije bilo sagovornika jer je načelnik na godišnjem odmoru. Poručili su, ipak, da će - odmah po njegovom povratku - stručnjaci na terenu utvrditi stanje trešanja i pronaći mehanizme za prevazilaženje problema.

ISHITRENA KAMPANjA

VOĆARI smatraju da je Direkcija za poljoprivredu zatajila jer stučnjaci pre sadnje nisu utvrdili da li je na ovom terenu uopšte moguće plantažno gajiti trešnje. U projekat se, smatraju, ušlo ishitreno i bez garancije, a stručnjaci su im pomagali samo tokom prve dve sezone. Potom su bili prepušteni sami sebi...