Niš: Novi kateteri olakšavaju dijalizu

KAKO je najavljeno tokom predstavljanja najsavremenije metode za ugradnju katetera pacijentima koji se priključuju na veštački bubreg, do kraja juna će svih 48 aparata za dijalizu u Klinici za nefrologiju niškog Kliničkog centra - zahvaljujući donatorima - biti zamenjeno novim aparatima.

Pročitajte još: Posle 50 godina rekonstruiše se Vojna bolnica u Nišu

Ovo je posebno dobra vest za oko 300 ovih pacijenata iz Niša i još 130 njih s čitavog juga Srbije koji su upućeni na KC u Nišu, bilo da se dijaliziraju na klasičan način ili preko trbušne maramice. Pritom su lekari pomenute klinike i iz Centra za minimalno invazivnu dijagnostiku uveli novu metodu ugradnje katetera. Kako pojašnjavaju dr Veroljub Pejčić i dr Slobodan Jovović, reč je laparoskopskoj tehnici, koja podrazumeva mali rez i brži oporavak, a ova procedura je već obavljena kod dvojice pacijenata i uskoro bi trebalo da postane standardna.

Pročitajte još: Novi Pazar: Hirurgija i bez reza

- Osećam se dobro i nadam se da će mi ovo pomoći u daljem lečenju. Doktori kažu da je intervencija obavljena uspešno, nemam bolove, ali ipak priželjkujem da, iako nemam primedbe na negu koju ovde dobijam, uskoro budem otpušten kući - kaže Ivica Jašarević (44), iz Niša, dok dr Jovović, koji je sa kolegom dr Pejčićem ovaj zahvat usavršavao u Austriji, kaže da laparoskopska tehnika omogućava jednogodišnje "preživljavanje" katetera i ne zahteva naročitu opremu, već samo spremnost lekara da joj se posvete.

Direktorka Klinike za nefrologiju dr Branka Mitić posebno zahvaljuje kolegama hirurzima koji su prepoznali probleme i potrebe bolesnika.

- Gubitak bubrežne funkcije dovodi do dijalize, koja omogućava preživljavanje do transplatacije, a ona je po pravilu neizvesna. Zato je važno da pacijeni imaju savremene katetere koji mogu da spreče komplikacije - kaže dr Mitić, i dodaje da je broj ovih pacijenata, nažalost, u porastu.

SUGESTIJA

DIREKTOR Kliničkog centra u Nišu prof. dr Zoran Radovanović kaže da svaki aparat za dijalizu ima rok trajanja. Iako on, prosečno, iznosi 20.000 radnih sati, ovde ima i aparata koji su u funkciji i 50.000.

- Zato farmaceutskim kompanijama uvek sugerišem da, umesto što doktorima plaćaju odlaske na simpozijume i ekskurzije, taj novac usmere u nabavku opreme koja će spasavati živote - zaključuje prof. dr Radovanović.