U Zaplanju bosiljak miriše na novac

STOTINAK poljoprivrednika iz siromašnog zaplanjskog kraja je ove godine sedam vrsta lekovitog bilja zasadilo na čak 20 hektara što je dvostruko više nego ranijih godina. I, dok je formiranje zasada bosiljka i belog sleza još u punom jeku, artičoka je stigla za berbu i preradu.

U Gadžinom Hanu i okolini, štaviše, ističu i to da im je - dok su se ranijih godina njime samo kitili - bosiljak sada postao jedan od glavnih aduta. A, rado gaje još kamilicu, neven, artičoku, valerijanu, beli slez... Ove godine će se, saznajemo, okušati i u proizvodnji matičnjaka.

PROČITAJTE JOŠ: Zadruga im donela kupce

- Zbog činjenice da najpre ugovorimo prodaju, pa tek onda sejemo i sadimo, čitave godine radimo bez stresa - kaže direktor prve zemljoradničke zadruge koja je registrovana za proizvodnju i preradu lekovitog bilja "Zasad" i poljoprivrednik iz Grkinje Zoran Ilić. - Ovo je siromašan kraj i ljudi nemaju novac za "prazan hod" ili rizik da im letina propadne. Zato gajimo samo ono što se traži i za šta nisu potrebna velika ulaganja.

PROČITAJTE JOŠ: Zadrugari peku i rakiju

Nije, međutim, baš sve tako lako. Osim pripreme zemljišta za sadnju, sve ostalo oko pomenutih biljnih kultura mora da se radi ručno. Ni upotreba hemijskih preparata ne dolazi u obzir jer Zaplanjci teže sertifikovanoj proizvodnji...

- Beli slez je idealan za sadnju na površinama do deset ari, a ovde su parcele mahom usitnjene, pa ova biljka u čitavom kraju zauzima ukupno 12 hektara. Najveći smo proizvođači u ovom delu Srbije, seme nabavljamo isključivo od Instituta "Josif Pančić", a sve što proizvedemo izvozimo u Evropsku uniju - precizira Ilić koji sa suprugom Danijelom, sinovima Dušanom i Đorđem, te majkom Jovankom koja je već zašla u osmu deceniju obrađuje dva hektara pod lekovitim biljem...

ZEMLjA

ZZ "Zasad" je podnela zahtev da joj se vrati ukupno 67 hekatara zemlje koju je nekada koristila propala seoska zadruga. Radi se, saznajemo, o parcelama koje niko ne obrađuje već četvrt veka.

BELI SLEZ

- najteže je po šest meseci čekati da se letina proda. Beli slez je, inače, otporan na grad, ima dubok koren i imun je na sušu, a ne napadaju ga ni štetočine, ni divlje životinje - objašnjava Danijela Ilić (na slici).