Počast atu, kao ratnom drugu

SELO Osečina, kod istomene varošice, jedinstveno je po spomeniku - konju. Porodica Petrović sahranila je ata Acka u vrhu svoje bašte i podigla mu spomenik, u znak poštovanja što je sa Vladislavom prošao sve balkanske ratove i Prvi svetski rat.

U Podgorini i Rađevini i dan-danas se prepričava kako je davne 1912. godine, Ranko Petrović, ugledni domaćin iz sela Osečina, rekao sinovima Vladislavu i Radoju da imaju sedam konja u štali, da izaberu dva najbolja i da idu da brane otadžbinu.

- Branite i odbranite, sokolovi moji, otadžbinu, makar i po cenu života - govorio je Ranko sinovima, koji nisu oklevali ni trena, već su uzeli konja Acka i kobilu Ticu, sa kojima su prošli oba balkanska rata i Prvi svetski rat.

Braća se u rodno selo vraćaju 1920. godine, posle osam godina teškog, mukotrpnog i po svemu rizičnog izgaranja “za krst časni i slobodu zlatnu”.

- Gde god je išao, Vladislav se nije odvajao od ata Acka, koga je zvao bratom i ratnim drugom - svedoči nam Dobrivoje Pantelić, pedantni hroničar ovog dela Srbije i prijatelj ove ugledne i ponosne srpske porodice. - Pet godina po povratku sa fronta, 1925. godine uginuo je konj Acko, što je za sve Petroviće u Osečini bila velika žalost. Vladislav je hteo da ga sahrani na porodičnom groblju, po svim pravoslavnim običajima, ali tadašnji sveštenik, koji nije ni omirisao barut, kao i njegovi najbliži, to jednostavno nije dozvolio.

PROČITAJTE JOŠ - „NOVOSTI” U POSETI: Konji nam vrede više od bogatstva

Zahvalna porodica sahranila je Acka u vrhu svoje bašte i podigla mu spomenik. Danas o tom spomen-znamenju brine njihov potomak Ranko, koji nosi ime pradedino.

JEDINSTVEN

SVETOZAR Gačić, istoričar iz Osečine kaže da je “ovaj spomenik jedinstven, ne samo u Srbiji, nego i u Evropi i celom svetu, kao i priča o ljubavi čoveka i konja, koju ni vreme ne može da izbriše”.