Majstor Boža uvek pri ruci komšijama

GDE bi nam bio kraj kada bismo svi imali komšiju poput Božidara Panića, nekadašnjeg "Tigrovog" radnika... U naselju Stanica, ovaj svojevsrni hausmajstor besplatno otklanja kvarove svim svojim komšijama, bez obzira na to da li je reč o elektroinstalacijama, bravariji, vodovodu, nameštaju, zidarskim poslovima ili popravci motora.

Odrastao je u staroplaninskom selu Gostuša, sa sestrama Milicom i Granom i uz starijeg brata Milutina, sa kojima je delio sve, i od tada ga solidarnost i želja da pomogne drugome ne napuštaju. Osim ove altruističke osobine, nepojmljive za današnje vreme, Panić je zahvaljujući inteligenciji gotovo sve zanate savladao sam. Dovoljno je jednom da vidi kako se nešto radi i već sutradan je spreman da se oproba u tom poslu. Zato se mnogi s pravom pitaju kakvu bi karijeru imao da je svojevremeno mogao da se školuje i da završi fakultet.

- Još od malih nogu u selu su nas učili da uvek treba da pomognemo drugome. To mi je ostalo do danas. Kad mi se neko obrati, jednostavno, priskočim u pomoć - priča majstor Božidar. - Pamtim kad sam prvi put rasklopio motor "Tomosov" "trobrzinac". Zamenio sam karike, ali mi nije najbolje išlo sa sastavljanjem mašine. Otišao sam kod jednog majstora i iz prikrajka posmatrao kako se sklapa. Vratio sam se kući i rešio problem.

Na sličan način, posmatrajući, učio je Panić i elektriku i ostale zanate.

Pročitajte još - Tigar: Japanci kupili 10.000 opanaka

- Kada je reč o građevini, odmah posle osmoletke sam otišao za Beograd i puno toga naučio od majstora koji su radili po Novom Beogradu, koji je šezdesetih prošlog veka bio u izgradnji - priča Panić.

Panić je pola veka u braku sa suprugom Dobrilom. Imaju sina Dragana, kćerku Slađanu i dvoje unučadi. Sedamdesetih godina je sa suprugom napravio kuću a da nije platio nijednu majstorsku dnevnicu.

Vrednog Božidara mnoge komšije zovu da im "pogleda" bojler, slavinu, bicikl, automobil... Povremeno ga neko časti, tek da kupi neki novi alat, bušilicu, burgiju ili šmirglu na ovdašnjem buvljaku. U šali kaže da mu nijednog trenutka nije bilo žao kad bi pomogao komšiji, pa čak i neznancima na putu, jer je solidarnosti svuda sve manje.

PRATI INTERNET

NEKADAŠNjEG gumara u "Tigru", gde su se proizvodile čizme, opanci i druga gumena obuća, nije zbunila ni najnovija informatička revolucija. Čim je shvatio prednosti informatike, nabavio je računar, pa redovnio na internetu prati sve što ga zanima. Kako kaže, takvo je vreme i treba ga prihvatiti.