Garda u Straži za Vaskrs

MALO selo Straža, kod Vršca, u kojem među petstotinak stanovnika žive pretežno pripadnici rumunske nacionalne manjine, jedno je od retkih mesta u svetu koje, pored Jerusalima, neguje neobičnu vaskršnju tradiciju - čuvanje Hristovog groba. Od Velikog petka do nedelje, kada se po julijanskom kalendaru slavi vaskrsenje Svetog Sina, crkvena garda, formirana samo za tu priliku, danonoćno stražari u seoskoj crkvi, simbolizujući rimske vojnike koji su pre više od 2.000 godina čuvali Hristov grob u Izraelu.

Poslednjih decenija u ovoj neobičnoj gardi su isključivo seoski mladići od dvadesetak godina. Oni su i najzaslužniji za to što se ovaj običaj ni posle tri veka nije ugasio.

- Naša garda ima stalne članove. Svake godine, kako momci stasavaju, dobijemo ponekog novog, jer je privilegija biti učesnik ovako duge tradicije - kaže mladi komandant stražanske garde Vićencio Turkoane.

Gardisti se na Veliki petak, ranom zorom, okupljaju ispred jedine svetinje u selu - rumunske pravoslavne crkve. Sa drvenim puškama o ramenu i crnim šubarama na glavi, sve do Vaskrsa, strojevim korakom izvršavaju njegove naredbe, koje, pak, ne remete sklad crkvene molitve.

Pročitajte još - Uskrs i narodna tradicija

- U samoj crkvi dvojica gardista čuvaju plaštanicu, koja simbolizuje Hristov grob. Straža se na moj znak menja na svaka dva sata. I tako sve do nedeljne službe Vaskrsenja Hristovog - dodaje Turkoane.

Nekada su to radili pravi vojnici, sa pravim puškama, s obzirom na to da je u vreme Austrijskog carstva ovo bilo stražarsko mesto. Po tome je Straža kasnije i dobila ime.

- Još od 1714. godine, od kada imamo zapise o postojanju sela, zna se da je ovde bila austrijska vojska koja je čuvala levu obalu Dunava od upada Turaka. Za vreme Vaskrsa, sa puškama su čuvali i Hristov grob - kaže Mojse Janeš, vikar rumunske pravoslavne crkve u Straži.

Gardisiti isprd rumunske pravoslavne crkve

Na Veliki petak se u Straži čuje samo zvuk klepetuša. To je poziv svim vernicima da se okupe u crkvi na bdenju.

- Noć uoči Hristovog vaskrsnuća, svi vojnici i skoro svi meštani idu u ophod crkve. Mrak je, a mi hodamo seoskim ulicama sa upaljenim svećama u rukama. To je fantastična slika. Prati nas pleh muzika, koja svira vaskršnje pesme, tako da celim selom odjekuje vest o vaskrsenju Hristovom - kaže vikar Janeš.

PREŽIVELI KOMUNIZAM

Vikar Mojse Janeš s ponosom ističe da su ovaj poseban običaj uspeli da održe čak i u vreme komunizma, kada je crkva bila u nemilosti, a deci i omladini bilo zabranjeno da u nju ulaze.