Kod Trstenika presadili lozu sa Hilandara!

VIŠE od 10 miliona kalemova godišnje proizvedu kalemari iz trsteničkog kraja, ali se ove godine među njima našla i jedna posebna loza. Čuveni kalemari iz čak četvrte generacije porodice Pantelić, koja se u rodnom Selištu bavi ovim poslom, uspeli su da iskaleme lozu iz starog vinograda manastira Hilandar!

PROČITAJTE JOŠ - Hilandarska loza pomaže u dobijanju potomstva

Do prave radosti na Vaskrs meseci su prošli: od sićušnih reznica grčke sorte vina nastalo je čak 49 kalemova, koji će se ovog proleća, simbolično, posaditi najpre na dva sveta mesta Eparhije kruševačke. Zajedno će rasti i loza sa Svete Gore i manastir Milentija u istoimenom selu kod Brusa iz 14. veka, čija bi obnova trebalo uskoro da počne, kao i Hram Svetih srpskih prosvetitelja i učitelja u Aleksandrovcu, koji je u izgradnji.

PROČITAJTE JOŠ - Slobodi i Vojinu Ćetkoviću loza sa Hilandara pomogla da dobiju decu

- Nisam najpre znao šta sam dobio u ruke u februaru 2017. godine, a već sam 23. marta prionuo na posao - svedoči za "Novosti" kalemar Ranko Raca Pantelić. - Mojoj porodici je učinjena velika čast. Jedinstvena je to prilika da loza sa Hilandara stigne u slavni kalemarski kraj, gde je moj pradeda Ranko došao iz Batota.

Pantelići ručno kaleme isključivo sopstvenu proizvodnju. Tako je radio i deda Slobodan, koji je kalemljenje naučio od svog oca Ranka, nastavio je Miško Pantelić i znanje i veštinu preneo na Racu Pantelića. Sagovornik "Novosti" otkriva kako je od desetak prutića sa Svete Gore, čije su "vioke" bile tek nekih četiri do pet milimetara, nastala sadnica prve klase.

- Prekrstili smo se, pomolili Bogu i počeli da kalemimo svako okce i tokom cele godine osećali neku pozitivnu tremu - kaže nam Pantelić. - Radili smo krišom supruga Olivera i ja, prateći i ostale lozne kalemove. Odmah po kalemljenju, sve se seli u pesak, gde se loži 17 dana. To je takozvano izvođenje u stratifikali. Kada sam skinuo prvi pesak pred kraj aprila - dodirnuo sam život.

Ranko i Olivera Pantelić

U polje je loza sa Hilandara "otišla" 1. maja i "prporila" je sve do 1. novembra. Nije se mirovalo u tom periodu. Sate i sate Raca i Olivera proveli su uz lozu. Polivanje, zaštita, friziranje, okopavanje, prvo "šišanje" krajem jula. Odmorili su se tek posle prvog mraza koji se pobrinuo za listove. Brižljivo su upakovali lozu u piljevinu sa određenom vlažnošću i posle zimskog sna loza je spremna za vinograd. U porodici gde je kalem najpoštovaniji posle krsne slave Svetih vrača dobijene, sadnice predstavljaju krunu tradicije.

- Pre udaje nisam imala iskustva sa kalemovima, a sada su oni moj ceo život - govori nam požrtvovana Olivera. - Suprug je sa kalemarstvom počeo u osmoj godini, a podršku nam daju i naša deca koliko im obaveze to dozvole, ćerka, studentkinja Miljana (20) i Slobodan (18), koji je u gimnaziji.

Ljubiša Bata Đidić

Po 30 odabranih sorti nastaje iz prporišta Pantelićevih pored plodne Zapadne i Južne Morave. Kaleme moldovu, merlo, vranac, prokupac, sovinjon beli, traminac. Voleli bi, dodaju, da neke od 49 sadnica budu posađene i kod manastira Studenica gde se nalaze mošti Svetog Simeona, i na Vračaru, kod Hrama Svetog Save.

Pantelići su reznice dostavili istoričaru Ivanu Brboriću, direktoru Zavičajnog muzeja Župe i Vladimiru Raškoviću, direktoru Turističke organizacije Aleksandrovac.

- Reč je o lozi koja pripada staroj grčkoj sorti, uzeta je iz takozvanog starog hilandarskog vinograda, koji potiče s kraja 19. veka, a nalazi se nekih 200 do 300 metara od mlađeg vinograda koji je zasađen 2008. godine - kaže za "Novosti" prof. dr Nebojša Marković, glavni projektant obnove imanja-ekonomije hilandarske.

- Otac Stefan, starac hilandarski, svojom rukom je uzeo pelcer iz vinograda, koji se prostire na 2,5 hektara, a koji se škropi svetom vodicom o svakom prazniku. Uz molitve i blagoslove otaca, kao i za sve što raste u bašti Presvete Bogorodice.n

OREZAO ARHIMANDRIT STEFAN

U "DOLAZAK" loze sa Hilandara bili su uključeni intelektualci i naučnici iz Kruševca, Aleksandrovca i Beograda.

- Sve je počelo posle jedne izložbe u Aleksandrovcu, kada sam predložio da kada budemo stavili prvu ciglu na obnovu manastira Milentija još jedno "živo biće" tu raste, a da istovremeno jedan čokot zasadimo u vinorodnoj Župi - otkriva za "Novosti" književnik Ljubiša Bata Đidić, predsednik Organizacionog odbora za obnovu manastira Milentija. - Ideju je prihvatio naš istaknuti naučnik prof. dr Nebojša Marković, a arhimandrit Stefan orezao je uz blagoslov lozu iz vinograda, prelio je vinom, prekrstio i loza nam je upućena sa Svete Gore.

Protojerej-stavrofor Dragi Veškovac, sekretar episkopa kruševačkog

VINOGRADI KNEZA LAZARA

NOVA crkva u Župskom Aleksandrovcu sagrađena je pored vinograda i Muzeja vinarstva i vinogradarstva, gde sveštenici blagosiljaju i režu slavski kolač svake godine na Svetog mučenika Trifuna. I sadnja loze u tom okruženju sasvim je prirodna, jer je i Sveti knez Lazar imao svoje vinograde u Župi.

- Smatramo kao veliki blagoslov za Eparhiju i sve naše vinogradare i vinare što imamo nakalemljenu lozu baš iz vinograda manastira Hilandara, koji se vekovima nalazi na Svetoj Gori u bašti Presvete Bogorodice - predočava za "Novosti" protojerej-stavrofor Dragi Veškovac, sekretar episkopa kruševačkog. - Ima tu i simbolike. Ako Bog da, da obnovimo manastir Milentiju, koji veoma podseća na Lazaricu i Kalenić, čiji projekat obnove je uradio prof. dr Mirko Kovačević sa svojom ekipom baš u Hilandaru, onda će nas i zasađena hilandarska loza u porti manastira stalno podsećati na hilandarsku svetinju.

ČUDOTVORNA LOZA SVETOG SIMEONA

IAKO u bogomoljama Eparhije kruševačke neće biti posađena čudotvorna loza Svetog Simeona Mirotočivog koja, kako se veruje, raste već 800 godina na mestu gde se do 1207. godine nalazio grob rodonačelnika dinastije Nemanjića, veza ovdašnjih vernika sa Hilandarom postoji i na ovaj način. Kroz čudotvornu lozu Svetog Simeona Mirotočivog je Gospod, molitvama Svetog Simeona, pomogao mnogim bezdetnim roditeljima.

- Svetom tajnom venčanja blagosloveni bračni supružnici, uz 40-dnevni post i molitvu, kao i uz strogo pridržavanje određenih pravila, dobijaju dugo željeno čedo - kaže za "Novosti" protojerej-stavrofor Dragi Veškovac, sekretar episkopa kruševačkog. - Mogu da kažem da lično poznajem najmanje 15 bračnih parova koji su dobili potomstvo posle uzimanja grožđa iz Hilandara. Ovo svedočim, jer sam imao tu sreću i veliki blagoslov Božji da spomenutim parovima lično predam grožđe iz Hilandara i sa očinskom ljubavlju uputim ih na veru, nadu i ljubav, kao i na pravilo koje se podrazumeva uz uzimanje hilandarskog grožđa. Uskoro treba da krstim ćerkicu jedne majke, koja je bila prva devojčica za koju znam da je došla na ovaj svet zahvaljujući Bogu, a posle uzimanja grožđa njenih roditelja sa loze Svetog Simeona.