Praunuk nastavlja opančarski zanat

KADA je pre 70 godina Miodrag Jevtić, poznatiji kao Drakče opančar, počeo da se bavi ovim zanatom, nije ni slutio da će svi njegovi naslednici, uključujući i najmlađeg, praunuka Stefana, da nastave porodičnu tradiciju. Roditelji su ga kao dvanaestogodišnjaka dali na zanat, a kada ga je završio, iz rodnog Burovca preselio se u Svilajnac i otvorio radnju.

- Zanatlije su tada bile na ceni. Uzeo sam najlepšu devojku. I danas zanat zlata vredi. Moji unuci su se školovali, ali su došli na zanat kod mene. Shvatili su da ovde može više da se zaradi - priča Drakče.

PROČITAJTE JOŠ: Izložba stare srpske obuće: Opanci, po tome se znaju Srbijanci

I sa svojih 86 godina zna da pomogne u opančarskoj radnji kada se nagomilaju porudžbine.

- Pre devet godina sam napravio opanak za "Ginisa" - dug 6,6 i širok 1,5 metar, a obim čarape 7,5 metara. Prema konfekcijskim parametrima, opanak je broj 909, trebalo bi da ga obuje čovek visok 39 metara. Pošto takvog nema, u njemu naša porodica pije kaficu i čita novine - priča ovaj vredni deka.

KROZ njegovu radionicu prošli su brojni političari, naročito tokom predizbornih kampanja, pa čak i delegacija ruske ambasade. On im je pravio opanke sa stranačkim amblemima...

Od pre 18 godina njegov unuk Mikica sa suprugom Tijanom Dimitrijević proizvodi opanke i suvenire, dok su unuk Dobrica i njegova supruga Dragica Dimitrijević otvorili radnju u kojoj proizvode narodne nošnje.

- Pravimo klasičan srpski opanak od goveđe, svinjske i kozje kože. Đon se pravi od goveđe kože, šije se svinjskom, od koje je i kaišić, a premet i preplet su od kozje kože. Najkomplikovaniji je opanak sarajevsko polje. Posao nije toliko težak, ali je naporno sedenje. Za par opanaka u proseku nam je potrebno oko dva i po sata - kaže Tijana i dodaje da izrađuju 15 vrsta opanaka.

U RADIONICI za izradu narodnih nošnji zatekli smo Dragicu i njenog sina Stefana, Drakčetovog praunuka. Dok su nam ponosno pokazivali nošnje iz cele bivše Jugoslavije, rekli su nam da je izrada svake komplikovana na svoj način i da im je za mušku i žensku narodnu nošnju u proseku potrebno četiri-pet dana.

- Neplanirano sam nastavio porodičnu tradiciju. Po nagovoru roditelja završio sam školu za modnog krojača i pre dve godine počeo da radim u našoj radionici. Najviše mi se dopada što je svaka nošnja drugačija i što ujedno upoznajem i tradiciju kraja iz koga potiče - rekao nam je Stefan.

NAJVEĆI OPANAK I DžINOVSKA CIPELA

MAJSTOR Drakče je 1998. godine napravio najveći "obuven" opanak na svetu. Dug je 2,65 metara, visok 1,05 metar, a težak 70 kilograma. Obim čarape je tri metra. Supruga Jovanka je za nju utrošila dva kilograma pletiva. Samo u jednom redu ima 900 petlji.

A napravio je i najveću ručno pletenu cipelu na svetu - broj 300. Duga je dva metra, a za njenu izradu je utrošio 20 kvadrata kozje i goveđe kože.