Trube zaustavile voz

SLIKA trubača na prepunoj železničkoj stanici, gde se nazdravlja rakijom i vinom, u davna vremena pratila je mladiće u vojsku. Pre nekoliko dana, međutim, na užičkom peronu trubači su dočekali mašinovođu Dragana Nedeljkovića (55), koji je poslednji put dovezao voz iz Beograda. Sa 42 godine radnog staža, ko zna koliko pređenih kilometara pruge i više miliona prevezenih putnika, Dragan je zasluženo otišao u penziju.

Kad su grunule trube orkestra Ivana Jovanovića, dobitnika "Zlatne trube" "Večernjih novosti" na ovogodišnjem Saboru u Guči, zasijao je širok osmeh na Draganovom licu, ali su mu i oči zasuzile. Dočekale su ga ruke porodice i kolega, zagrljaji i čestitke. Nazdravljalo se na peronu, a zatim je povorka sa trubama pratila Dragana kroz železničku stanicu.

- Pre mene na železnici su radili deda, otac i ujak. Kao mali, maštao sam da vozim kamion ili voz i želja mi se ostvarila. Završio sam školu za mašinovođe, a zvanično za upravljačke komande voza seo 1. jula 1987. godine. Za sve ove godine nisam imao nijednu nesreću, tako da puna srca idem u penziju - rekao nam je Dragan.

Posebnu sreću u poslu činili su putnici. Najlepši trenutak u karijeri bio mu je kad je 1992. godine, posle utakmice Crvena zvezda - Olimpik iz Marselja, iz Bara dovezao voz pun navijača, njegovih "delija", pošto je i on strastveni zvezdaš. Toliko je, priča nam, tada bio srećan, da je pomislio kako bi mogao da ode u penziju.

Dragan Nedeljković

- Bilo mi je puno srce. Moje "delije" sam dovezao do Užica. Bilo je nezaboravno, nešto što se pamti celog života. Isto tako, pamtim rado svako otvaranje novog dela pruge kroz Srbiju, pa kad vozom tuda prođem, meštani aplaudiraju i muzika nas uvek dočeka - kazao nam je Dragan.

Putnicima će ovaj mašinovođa ostati u sećanju po trubi, jer bi zvuci limenih instrumenata, dok Dragan vozi, uvek dopirali iz lokomotive.

- Moj pokojni otac je voleo trubu, zadnji dinar je davao za trubače. Tako i ja - jedini sam puštao trubače i po tome su me znali, dok sam vozio elektromotor zvani "rus" - kroz osmeh nam je ispričao Dragan.

Najviše će mu u penziji nedostajati svakodnevno viđanje sa kolegama sa kojima je proveo tolike godine. U penzionerskim danima će da uživa, dodaje da će naći sebi neku zanimaciju, da mu vreme brže prođe.

- Ići ću u svoje selo Rupeljevo, tamo uživam. Prvo što ću da uradim - skinuću sat sa ruke i staviti ga u vitrinu da stoji bar desetak dana, kako ne bih morao da mislim o vremenu - zaključio je Nedeljković.

ISPUNIO MU ŽELjU

DRAGAN i ja se dugo poznajemo i znam koliko on voli trubu i kako zna da uživa uz trubače. Zato sam odlučio da ga dočekamo i ispunimo mu želju. A ovo je za mene mnogo lep trenutak, mnogo je lepa energija. Mnogima je žao što jedan tako "veliki" čovek ide u penziju - kaže Ivan Jovanović, "zlatna truba" Guče.