POMOGLI BOLESNOM DRUGU: Filip dobio šporet i električna kolica

Zamislite - celu noć mi je bilo toplo - rekao je presrećni Filip Miladinović svojim drugarima iz 6/3 odeljenja paraćinske škole "Radoje Domanović" nakon što su mu u stan u koji živi sa majkom, doneli šporet i drva. Nekoliko dana kasnije, u njihovom stanu zasijala je i sijalica, a Filip je posle dužeg vremena gledao i TV program.

Pročitajte još: Prikupili 20.000 evra za malog Dušana

Više desetina hiljada dinara duga za struju plaćeno je delom od novca koje je Filipovo odeljenje zaradilo prodajući ručne radove na poslednjem vašaru u Paraćinu. Pokretač akcije bila je vršnjakinja Dunja Marković, a ostali su to sa oduševljenjem prihvatili. Priključili su se odmah roditelji, pa kolektiv škole... Samo na vašaru prikupljeno je 96.000 dinara.

Pročitajte još: Prepešačili 500 kilometara noseći pomoć Srbima na Kosmetu

Dunjina ideja je bila da se Filipu kupe električna kolica kako bi mogao da izlazi u njima na odmor da se igra. Zbog cerebralne paralize, njihov drug ne može samostalno da se kreće, a u školu ga u mehaničkim kolicima dovoze majka ili deka.

- Do tada nismo znali u kakvim uslovima ovaj učenik živi i tek kad smo ga obišli u stanu, shvatili smo svu težinu problema - priča Ankica Stefanović, razredni starešina 6/3 odeljenja. - Od avgusta im je isključena struja, a nisu imali ni čime da se greju, pa je iz tog fonda plaćen deo duga za struju i kupljena su drva. Šporet su donirali dobri ljudi, tako da se efekti akcije Filipovog odeljenja koju smo svi podržali, već vide po Filipovom osmehu.

Pročitajte još: Mali kreativci sakupili pomoć za Petra

Nada se polako vraća i njegovoj majci Aniti (33) koja o Filipu sama brine. Bez posla je, žive od socijalne pomoći i dečjeg dodatka, te od naknade za volonterski rad u komunalnom preduzeću. Žive u stanu koji im je Centar za socijalni rad dao na korišćenje.

- Imamo sad struju i šporet na drva, mnogo je bolje - tiho kaže Anita, ne tražeći ništa, iako čak ni električni šporet nemaju. Kaže da je Filip rođen prevremeno, sa pupčanom vrpcom dvaput obavijenom oko vrata. Od cerebralne paralize leči se od rođenja, a pre četiri godine imao je operaciju na Banjici.

Sa Filipom majka strpljivo radi vežbe svakodnevno, nadajući se bar malom napretku. Suze ne skriva zbog podrške školskih drugova i drugih ljudi dobre volje.

Akcija prikupljanja novca se nastavlja. Majke Filipovih drugova su pripremile kolače koje su deca prodavala u školi i tako prikupila novac. Formirana je i svojevrsna školska komisija, u kojoj su pored razrednog starešine, direktor škole, još jedan nastavnik i dva roditelja. Svi zajedno odlučuju kako će se donirana sredstva trošiti. Otvoren je žiro račun, u gradu na više mesta postavljene su kutije za donacije, a prilozi su sakupljani čak i na mesnim fudbalskim utakmicama.

A razredni starešina Ankica Stefanović ističe da se celo odeljenje trudi da pomogne Filipu još od petog razreda, otkad je sa njima. Filip uči prema svojim mogućnostima, trudi se, a drugovi ga nagrade aplauzom kada dobro odgovori na pitanje. Inače je vrlodobar po redukovanom programu u kojem radi samo matematiku i srpski jezik.