Selo preporodilo Dimiće

PETOČLANA porodica Dimić, jedna od onih koje su dobile finansijsku podršku pokrajine u okviru programa za oživljavanje i podmlađivanje vojvođanskih sela, već gotovo dve godine ima u Bačkom Gradištu kuću koju s mnogo ljubavi, energije i vere u budućnost polako sređuje.

Tako su se, posle skoro deceniju i po muka kakve obično nosi podstanarstvo u gradu, bračni par Sanja i Nebojša sa sinovima Mladenom (15), Nikolom (14) i osmogodišnjim Jovanom, skrasili u kućici na ćošku širokog seoskog šora, kroz koji ide putni pravac Bečej - Novi Sad.

- Prezadovoljni smo i kućom i selom, komšilukom. Lepo su nas primili. I naši dečaci su se dobro snašli, kao da su ovde rođeni. Brzo su se uklopili, stekli nove drugare, prilično su omiljeni - kaže za "Novosti" Sanja, rođena Vranjanka, čijom je upornošću i uz podršku supruga Nebojše, radnika na železnici, uspešno ostvaren projekat Dimićevih "kuća na selu".

A, kako kažu, nije im bilo lako kada su pre dve godine, dok su sa decom stanovali u prostorijama stare železničke stanice u Beočinu, odlučili da se prijave na konkurs Zavoda za ravnopravnost polova, koji se sprovodi od 2014. uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

PROČITAJTE JOŠ: Porodicama u Kumanu dom na dar

- Punih osam godina živeli smo u kancelariji stare stanice, a pre toga pet i po godina bili podstanari u Novom Sadu - priseća se Sanja trenutka kada je zatražila od muža da je podrži u nameri da konkuriše za kuću na selu.

Sanja je uspela da prikupi dokumentaciju i da se prijavi za drugi krug konkursa tog pokrajinskog programa, za koji je bio predviđen fond od 68 miliona dinara za 74 porodice.

- Bilo je najteže pronaći kuću. Da se "uklopimo" u iznos od milion dinara i ostala pravila konkursa, a da istovremeno ne bude i predaleko od grada, zbog Nebojšinog posla.

Uspeli su, posle duže potrage po Bačkoj, da u poslednjem trenutku nađu kuću u kojoj je živela jedna baka, da se sa njenim sinom dogovore o prodaji, čime im se san o sopstvenom domu konačno ostvario.

Čim su se uselili u tu staru kuću počeli su pomalo da renoviraju prostorije, ali ne ide lako jer od Nebojšine radničke plate i njegovih povremenih prihoda od građevinskog rada treba izdržavati tri đaka i podmiriti sve troškove.

- Najvažnije je da su nam deca dobra. Odlični su učenici. Mladen je sad krenuo u srednju medicinsku školu u Novom Sadu i stanuje u učeničkom domu, Nikola koji razmišlja o vojnoj školi ide u osmi razred, a Jovan u drugi - kaže ponosno Nebojša i dodaje da su dvojica starijih sinova uspešni i u fudbalu i šahu, pokazujući njihove diplome i medalje.

Dimići su neizmerno zahvalni i Goranu i Nataši Kudrić, prijateljima iz sela koji su im ustupili baštu u kojoj uzgajaju povrće, primenjujući znanje koje su oboje stekli na kursu za proizvodnju organske hrane. Ako bude sve dobro išlo, tom proizvodnjom nameravaju da se ozbiljnije bave.

A svoj "recept" za miran i srećan porodični život na selu Dimići rado preporučuju svima kojima je u gradu teško da žive sa niskim primanjima, u iznajmljenim stanovima.

TRI SRCA JUNAČKA

SUPRUŽNICI Dimić dobili su sina Mladena kad su živeli u Knićaninu, u Banatu, Nikola se rodio dok su bili podstanari u Novom Sadu (Bačka), a najmlađi Jovan rođen je kad su stanovali u Beočinu, u Sremu.

- Zato im često tepamo: Srem, Banat i Bačka, to su naša tri srca junačka - kaže mama Sanja.

PODRŠKA

NA prva dva konkursa dodeljeno je ukupno 108 miliona dinara za kupovinu 115 kuća mladim bračnim parovima, a u okviru trećeg, koji je zatvoren 30. septembra, obezbeđen je iznos od 43 miliona.

- Stigle su 282 prijave, najviše iz Bačke, a komisija će saopštiti rezultate u roku od dva meseca - kaže Katarina Krajnović iz Zavoda za ravnopravnost polova.