Sivac: Zadruga jača od suše

NA poljima zasejanim šećernom repom za potrebe šećerana "Crvenka" u Crvenki i "Šajkaška" u Žablju, koje posluju u sastavu grčke kompanije "Helenik šugar", suša je ove godine umanjila prinose za trećinu, pa se procenjuje da će prosečan rod slatkog korena iznositi između 40 i 50 tona po hektaru.

Nešto bolje rezultate, prema prognozama stručnjaka, imaće proizvođači koji su repu gajili u zalivnom sistemu. Međutim, jedan od kooperanata "Helenik šugara" je, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, a i bez navodnjavanja, uspeo da ove sezone ostvari izuzetno dobar prinos, više od 70 tona repe po hektaru. Reč je o Zemljoradničkoj zadruzi "Sivac" u istoimenom selu, koja je pod šećernom repom ove godine imala 110 hektara.

PROČITAJTE JOŠ: Od fazana raste profit

- Rekordan rod za ovogodišnje prilike, ZZ "Sivac" je postigla gajenjem slatkog korena na vlažnijem, takozvanom donjem terenu, gde je suša napravila manje štete nego na Telečkoj visoravni. Istini za volju, bilo je i drugih kooperanata koji su repu proizvodili na donjem terenu, ali se ne mogu pohvaliti kao ZZ "Sivac". To samo govori da ova zadruga, inače, naš tradicionalni partner, nije dopustila nikakve improvizacije, nego je primenila punu agrotehniku - ističe Milan Martić, direktor sirovinskog sektora u crvenačkoj i žabaljskoj šećerani.

On napominje da bi sivačka zadruga trebalo da posluži kao primer ostalima da proizvodnja repe i u sušnom periodu može biti vrlo rentabilna.

- Osim što je odličan učinak ostvaren na njivama koje nisu navodnjavane, vredno je pomena i da je zavidan prinos dostignut u prvom roku vađenja slatkog korena, s obzirom na to da se rod repe do kraja kampanje prerade, koja traje do decembra, može popraviti ako vreme bude pogodovalo. Uz to, repa u ZZ "Sivac" imala je i vrlo visok sadržaj šećera, koji je premašio 16 odsto - naglasio je Martić.

Direktor ZZ "Sivac" Boško Ostojić navodi da je repa u ovom preduzeću bila posejana na najnižoj lokaciji donjeg terena, u delu atara između Malog Stapara i Bačkog Brestovca, u blizini Velikog i Malog bačkog kanala.

- Požurili smo da repu izvadimo zbog opasnosti da na toj lokaciji, usled padavina, bude stvoreno blato, koje bi otežalo ulazak kombajna u njive. Vađenje je počelo 2. a završeno je 12. septembra. Naša repa je prva koja je primljena u ovogodišnjoj kampanji u crvenačkoj fabrici. Proizveli smo više od osam miliona kilograma slatkog korena. Od setve, obavljene na vreme, preko međurednog kultiviranja i zaštite od bolesti, ništa nismo prepustili slučaju, i trud se isplatio - zaključio je Ostojić.

PROČITAJTE JOŠ: Kruševljani pamte dr Inglis

TOLERANTNE SORTE I DOGODINE

IZUZETNOM prinosu, pojašnjava direktor, doprinelo je i to što je predusev šećernoj repi bila pšenica, što je repište dobilo kišu u julu, kad je bila najpotrebnija, ali i sejanje novih sorti.

- Odabrali smo tri sorte nemačke kompanije KWS, koje su tolerantne na sušu i na bolesti - rizomaniju i cerkosporu. Najbolje se pokazala sorta teranova, kojom ćemo dogodine zasejati veće površine - kaže Ostojić.