Traže blago ruše Gradac

UTVRĐENjE iz doba Rimljana po kom je čitavo brdo dobilo naziv Gradac, na samom ulazu u Zaplanje kod Gadžinog Hana, čitavog leta bio je poprište miniranja. Lažni istraživači koristili su dinamit da bi prodrli u unutrašnjost utvrđenja i pronašli blago. Time bi se obistinila nagađanja o velikom bogatstvu ispod zidina koje je kroz vekove "konzervirano" slojevima zemlje i rastinja.

Osim stanovnicima obližnjeg sela Taskovići i Lazarevo Selo i naravno Zavodu za zaštitu spomenika Niš, ovaj lokalitet je malo kome poznat. Podataka o njemu gotovo i da nema i teško ga je pronaći bez iskusnog "vodiča".

- Čuli smo da se nešto minira i kopa na Gradcu, ali nismo obraćali pažnju, jer su bili poprilično slobodni. Nisu se krili, nego su radili po danu. Čak su nekima koji su ih zatekli govorili da su ih poslali iz Zavoda za zaštitu spomenika - pričaju meštani Taskovića.

Imanje Svete Cekića graniči se sa ovim utvrđenjem, ali su ga davno napustili i retko ga obilaze.

O vandalizmu zasada nepoznatih osoba svedoče ogromni krateri koje su pokušali da prikriju granama. Novčići, vrhovi koplja ili strela, putem društvenih mreža brzo se nađu na poluilegalnom tržištu, a plastične flaše i ambalaža od hrane ukazuju da je ovde neko "kampovao". O jačini detonacija govore i polupani keramički delovi sa dalekovoda. Zavod za zaštitu spomenika u Nišu ima slabe mogućnosti da ovo spreči.

Pročitajte još: Gradac dobija gradsku zaštitu

- Šteta je neprocenjiva, jer mi zapravo i ne znamo čega ima na lokalitetu. Ovakva divljaštva nisu retka. Ovu oblast regulišu Zakon o kulturnim dobrima i Krivični zakon. Široka je lepeza krivičnih dela koja se ovim čine, međutim, kod neovlašćenog iskopavanja veliki broj onih koji to čine ostaje nepoznat i tamo gde je utvrđeno krivično delo - kaže v. d. direktora niškog zavoda za zaštitu spomenika.

- Pitanje je da li oni nešto nađu na tim lokalitetima, ali zato pričine veliku štetu. Crkvu iz srednjeg veka u okolini Prokuplja koju su pre više decenija konzervirali, do temelja su razneli dinamitom. Bila je potpuno prazna, ali moguće je da su detektovali neki ekser - kaže naša sagovornica.

DOBAR POZNAVALAC TERENA

ZA neovlašćene arheološke radove predviđen je zatvor do tri godine i novčana kazna. Onaj ko koristi opremu ili uređaj za otkrivanje može robijati od šest meseci do pet godina. Predmeti se obavezno oduzimaju. U Zaplanju kažu da ih, pošto su tako zabačeni, pohodi neko ko dobro poznaje teren. Dosada je bio zaštićen, jer niko i nije znao za njega, jer su po rečima meštana, kopači "obično rovarili po Sićevačkoj klisuri".