Imovina im dva puta otimana, a nikad vraćena

LISTAJUĆI čudom sačuvane tapije o teško i zakonito stečenoj basnoslovnoj imovini svojih predaka po očevoj i majčinoj lozi, dvaput otimanoj - prvi put pedesetih godina, kada su je oduzele vlasti KPJ, a drugi put posle povratka jednog njenog dela restitucijom, ali opet oduzetom i upropašćenom za izgradnju Koridora 11 - sestre Ankica (51) i Slavica (50) Lazović u Gornjem Milanovcu ne plaču javno. Ponosite su, uprkos teškim nepravdama iz prošlog veka i naših dana i uprkos mučnom i upornom traženju pravde. Ova dupla otimačina istih poseda retkost je u Srbiji, gusto načičkanoj imovinom kuju je država bespravno oduzimala tokom više od pola veka.

Kroz nostalgiju za posedima koji jesu njihovi ali su im uzurpacijama oduzeti, a nadasve kroz uspomene, naše sagovornice poniru u nekadašnja vremena, ali govore i o sadašnjim danima. Pokazuju već požutele akte, ali i najnovije, koji sudski ne žute, niti one zbog njih crvene. Naprotiv.

- Pošteno sticanje imanja i njihovo spajanje ženidbama i udajama prekinuto je s prvim otimanjem imovine naših predačkih familija: očinske Lazović i majčinske Drobnjak-Tomić. Mnogo je dokaza o sticanju i otimanju imovine. Uvećavanje porodičnog kapitala trajalo je 250 godina! Prema turskom popisu iz 1823. godine (a imajmo na umu da su podaci o stvarnom imetku skrivani pred turskom vlašću), imetak familije Lazović procenjen je na sto, a Drobnjaka na 108 zlatnih dukata. Kasnijih decenija, taj kapital se množio trgovinskim poslovima u Srbiji, pa u Austriji i Italiji, sve do fašističkih diktatura u njima. Ali se uvećavao i brakovima, mirazima... Svaka naša čukunbaba imala je najmanje dva kilograma zlata, ali ne u nakitu, jer se nijedna nije kinđurila, nego u platežnim dukatima, kojima su kupovana vredna imanja - objašnjavaju ojađene sestre.

Dugo traje nabrajanje samo najvažnijih poseda Lazovića i Drobnjaka, koji su sada u državnim ili u ko zna čijim rukama: stotine hektara plodne zemlje i šuma - a samo mirazima ih je u te domaćinske kuće "donošeno" i po 40, dućani za domaću trgovinu i izvoz šljive, krzna, kože i stoke u Beč i Rim, kovačke radnje moderne u ta vremena, kafane, kuće, placevi... Ovi poslovni ljudi bili su poznate patriote. Zato su Jeftimija Lazovića (brata pradede sestara Lazović) Austrougari streljali 1914. u Ručićima, dok Živojin gine na Mačkovom kamenu, a Miladina vode u logor Ašah u Austriji. I tako redom. Mnogi su nosioci Albanske spomenice, Karađorđeve zvezde... Da nisu nastradali, još bi veće potomstvo i kapital stvorili. U Drugom svetskom ratu, članovi ovih porodica spasavali su živote patriota Srba od Nemaca, a nekima su otkupili i glave. Za taj spas najslužniji je Miloje S. Tomić, pradeda sestara Lazović po majčinoj liniji.

Pradeda Radomir M. Lazović

- Kao da nisu... Jer, uprkos patriotizmu, bez imalo političke ili druge krivice, posle rata počinju da im oduzimaju posede, a najviše je oduzeto 1953. godine. Deo sam 2013. vratila restitucijom, ali nam je ta imovina oduzeta ponovo, za gradnju Koridora 11. Ono što nije eksproprisano, upropašćeno je. Zahtevamo eksproprijaciju i tog nezakonito upropašćenog dela. Upućuju nas na upravni spor, a ne daju nam ni predmet na uvid! Dozlogrdile su nam te otimačine i borba za pravdu, ali borićemo se - kaže Ankica Lazović.

"VREME SMRTI"

U ČUVENOJ Lazovića kafani u selu Vrnčani, koja je spajala jug i sever Srbije, a radila od 1893. do 1927, jedno vreme bio je smešten štab Živojina Mišića. Zato je Austrougari u okupaciji ruše, ali je Lazovići obnavljaju. Ona se pominje i u romanu "Vreme smrti" Dobrice Ćosića. Poznanici Lazovića, izginulih i obespravljenih, kažu da su oni kolektivno prošli kroz stvarno vreme smrti.

RAČUNICA

PREMA najmizernijoj računici, preci i potomci pomenutih porodica izgubili su stotine hiljada evra, koliko bi im otete nekretnine vredele u današnjim merilima i valutama. Donosile bi basnoslovnu dobit. Umesto toga, vodi se borba i za ono malo vraćenog pa nanovo otetog imetka.

PRVE ŠIVAČICE

- NAŠA Budimka bila je sa svojom šivaćom mašinom jedna od prvih osam šivačica Modne konfekcije "Rudnik", koja se tada nalazila na uglu Rajićeve i Hajduk Veljkove ulice, usred grada. Kasnije je ta firma prerasla u svetski gigant. Mati je i to iz duše radila, verujući da šije neko dobro naspram sveg zla u Srbiji i prema našim familijama - pričaju sestre Lazović.