Beru maline za nulu

MALINARI iz Ratkova kod Odžaka prekinuli su višednevne proteste na kojima su tražili da otkupna cena ovogodišnjeg roda malina bude 200 dinara. Velike količine plodova su propale dok su proizvođači negodovali zbog cena od 100 i 120 dinara, koje su ponudili hladnjačari. Pošto odgovori na zahteve upućene Vladi Srbije nisu stigli, niti su pregovori sa hladnjačarima dali očekivane rezultate, uzgajivači su počeli da beru maline i prodaju ih po nepovoljnim cenama, nastojeći da ostvare što manje gubitke ili da barem budu "na nuli", jer zarade od od ovog voća, kako ističu, ove sezone sigurno neće biti.

- Neke hladnjače razdvajaju maline po kvalitetu, pa za prvu klasu plaćaju 120, a za drugu 100 dinara. To su ponižavajuće cene, ali su ljudi prinuđeni da skidaju rod da bi izbegli katastrofalnu štetu na više od 150 hektara, koliko je malinom zasađeno u Ratkovu. Zbog neisplativosti berbe angažovano je mnogo manje sezonaca nego prethodnih godina, a smanjena je i satnica na 150 sa prošlogodišnjih 200 dinara - navodi Danilo Šćepanović, koji je posle protesta članova udruženja "Malina Ratkovo" uključen u radnu grupu Vlade Srbije za formiranje otkupne cene malina.

U susednoj opštini Kula satnica je 170 dinara ili se nadničarima plaća 60 dinara po kilogramu obranih plodova.

- Od 120 dinara, koliko dobijamo od otkupljivača, jednu polovinu dajemo beračima, a drugom pokrivamo troškove proizvodnje da bismo vratili uloženi novac i mogli da radimo dogodine - objašnjava Stefan Bahtjak, predsednik kulskog udruženja "Polka i polana".

Ovo udruženje okuplja i malinare iz Novog Sada, Đurđeva, Vrbasa, Sombora, Sivca, Kruščića i drugih vojvođanskih mesta, ali se, od ukupno 170 članova, protestima u Bačkom Dobrom Polju i Ratkovu odazvalo samo njih sedam, jer su proizvođači, kako napominje Bahtjak, zbog niske cene postali apatični.

Predsednik udruženja "Malina Ratkovo" Milan Došen napominje da su protesti zbog malog odziva završili misiju, jer 40 proizvođača, koliko ih se okupljalo poslednjih dana, nije, prema njegovim rečima, imalo legitimitet da blokira regionalni auto-put.

- Smatram, ipak, da su protesti imali efekta, jer smo uspeli da nametnemo svoje pitanje tamo gde se odlučuje, delegiranjem svog predstavnika u radnu grupu Vlade Srbije. U sadašnjoj krizi sa malinama ne vidim nijedno kratkoročno rešenje, izuzev državnih subvencija. Potrebno je da dodatno modernizujemo proizvodnju kako bismo snizili troškove i sačuvali ovaj posao, kojem se posvetio velik broj mladih u selu - zaključio je Došen.

NEPRIMEĆENA VOJVOĐANSKA POLANA

U VOJVODINI se gaje sorte malina polka i polana, poreklom iz Poljske.

- Poljaci godišnje prodaju više od 100.000 tona polane na svetskom tržištu, a pouzdano se zna da ta sorta u našim klimatskim uslovima postiže bolji kvalitet. Naša država, nažalost, nije stigla da konstatuje sve ozbiljniju proizvodnju ove sorte malina u Vojvodini - naglašava Došen.