Vlast u Prištini protv džamije po osmanskom modelu

U lokalnom parlamentu Prištine predstavnici Islamske zajednice Kosova predstavili su odbornicima idejni projekat centralne džmije za koju je kamen-temeljac položen pre 17 godina, a do danas njena gradnja nije počela.

Gradnji džamije u prištinskom naselju Dardania protivi se grupa građana i pojedine nevladine organizacije, koji smatraju da je projekat van urbanih pravila ovog naselja.

Oni su uputili peticiju kojom ne traže da se zaustavi gradnja džamije, već gradnja po izabranom projektu jer nije u skladu sa okruženjem.

Resul Redžepi, predstavnik Islamske zajednice, međutim, smatra da Prištini priliči upravo ovako jedna, kako kaže, veličanstvenu džamija.

Prema njegovim rečima, to će ujedno biti i najveći objekat te vrste na Balkanu.

Esat Ramadani, arhitekta Iislamske zajednice, koji je predstavio idejni projekat, rekao je da je džamija više funkcionalna i da neće smetati okolini, a imaće podzemni parking, koji će moći da koriste svi građani.

“Džamija će imati biblioteku i salu za konferenciju, koju mogu takođe da koriste svi građani Prištine, bez razlike", rekao je Ramadani, prenosi portal Telegrafi.

Na Kosovu se, naime, već danima vodi polemika o izgradnji centralne džamije u Prištini koju glavni grad do sada nije imao.

Polemika se ne vodi oko pitanja treba li džamija da se izgradi ili ne, već se rasprava vodi o njenoj osmanskoj arhitekturi i urbanističkom planu.

Islamska zajednica Kosova je parcelu dobila 2012, u međuvremenu je izabran projekat osmanske arhitekture turske Dijanet Fondacije, koja liči na džamiju Mimar Sinana u Edirnu, u Turskoj.

Vrednost projekta, kako kažu u opštini, je oko 40 miliona evra, a finansiraće ga Islamska zajednica Turske.

U sklopu projekta, pored džamije u kojoj može da klanja do 10.000 osoba.

Iako je kamen-temeljac postavljen pre 17 godina gradnja džamije nije pčela jer se, kako kažu u Islamskoj zajednici, čekalo da Opština odobri projekat i izda dozvolu za njenu izgradnju.

U opštini, međutim, imaju nedoumice u vezi projekta, odnosno da li je on u skladu sa urbanističkim planom naselja Dardanija.

Zato je gradonačelnik Prištine iz radikalnog pokreta Samoopredeljenje Špend Ahmeti zatražio predstavljanje projekta, a nakon toga je usledila rasprava koja je okončana bez konkretnog dogovora.

Redžepi, koji je i generalni sekretar Islamske zajednice, kazao je da je sada poslednji trenutak da počne izgradnja džamije i pozvao odbornike da podrže projekat.

On je kazao da je projekat urađen na osnovu date lokacije i parcele.

„Potrebna nam je vaša podrška, kako bi sutra glavni grad imao jedan simbol čime bi se identifikovao. Treba da nam verujete - znamo više i bolje o tome šta nam je trenutno potrebno“, kazao je Redžepi.

Dodao da građanima Prištine nedostaju džamije, zbog toga što je sve manje mesta za klanjanje u postojećim džamijama.

S druge strane, gradonačelnik Prištine, Špend Ahmeti podsetio je da je prošla opštinska administracija dodelila parcelu za izgradnju džamije, da od 81 prijavljenog projekta u prvom krugu nijedan nije izabran, te da je kasnije izabran projekat po modelu džamije u Edirnu.

Dodao je da, s obzirom na to da se radi o najvećem verskom objektu na Kosovu, ovo pitanje prevazilazi ovlašćenja lokalne vlasti.

Potreban je, smatra, konsenzus po svim pitanjima u vezi pomenutog projekta.

„Niko ne raspravlja o lokaciji ili o tome da li treba se gradi džamija. Ta rasprava je okončana. Džamija će da se izgradi, ali mislim da je dobro da Islamska zajednica to predstavi odbornicima. Ova džamija je najveći verski objekat i zato je to iznad naših mandata i zainteresovani smo da ovo pitanje okončamo“, kazao je Ahmeti, preneli su kosovski mediji.

Podsetio je da je polemika počela nakon redovnog sastanka njegove partije, pokreta Samoopredeljenje sa Islamskom zajednicom, kada su ga mediji optužili da je podlegao pritiscima da prokrijumčari dozvolu za izgradnju džamije.

Odbornici Skupštine opštine Prištine podržali su izgradnju džamije, ali ne i da se ona gradi sredstvima Turske ili po modelu iz Turske.

Kako su rekli, Kosovu treba autentična centralna džamija, a osnovna zamerka je bila da veličina džamije nije u skladu sa dodeljenom parcelom.

Islamska zajednica, međutim, smatra da ceo proces može da se vrati na nulu ukoliko krenu pregovori o novoj lokaciji, što bi obeshrabrilo vernike.