Manje predmeta - veća naplata

Sudeći po izveštaju o šestomesečnom radu, ovdašnji prekršajni sud, sa okolnim odeljenjima, i dalje prednjači po efikasnosti u radu i naplatama kazni.

Uz podatak da su od početka godine do poslednjeg dana juna imali više od 2.400 predmeta, predsednik pomenutog suda Milivoje Minić naglašava da ih je rešeno čak 1.690, što je gotovo 70 odsto.

- U odnosu na lanjsko prvo polugođe, broj priliva prekršaja je za četvrtinu manji kod punoletnih osoba i čak za 80 odsto kod maloletnika. Uprkos tome, povećana je suma naplate prekršaja, pa je od novčanih kazni inkasirano oko 35 miliona dinara. Takođe, u ovom periodu smo imali i oko 27 miliona od oduzetih predmeta, a devizni bilans iznosi čak 481.000 evra i 4.000 švajcarskih franaka. Ova količina novca je krijumčarena preko "Gradine", a u šverc se upuštaju uglavnom turski državljani zaposleni u zapadnoevropskim državama - precizira Minić.

Efikasnost Prekršajnog suda se, inače, svake godine povećava i taj trend je započet još 2012, a rezultat je sve manjeg zastarevanja slučajeva koji se nađu pred samo šestoro sudija, koje često rade i noću. Jer, svaki predmet bar jednom u tri meseca mora biti u rukama sudije koji preduzima bilo koju radnju u procesuiranju prekršioca.

U 1.220 predmeta su izrečene novčane kazne, u jednom slučaju je epilog upućivanje u zatvor, a bilo je i 256 opomena. Zabeleženo je i 15 ukora, dok su kaznene poene dobile 484 osobe. U devet navrata vozači su dobili 18 ili više kaznenih poena, što znači da su ostali bez dozvole, dok se sa zabranom upravljanja motornim vozilom suočio 371 Piroćanac.

Minić navodi i da se drastično smanjio broj prekršaja po osnovu neprijavljivanja prodaje stoke, odnosno neodjavljivanja preko takozvane ušne markice. Sa ovom vrstom prekršaja suočavali su se mahom vremešni gorštaci u selima udaljenim od grada i do 50 kilometara, kojima nakupci dolaze na prag i odmah daju novac za kupljena grla, a polupismeni domaćini nisu bili upućeni u novu proceduru. Zato su im prošle i pretprošle godine izricane opomene. Jednostavno, sudije su imale u vidu i to da im je novac od prodaje stoke jedini izvor prihoda, odnosno da tako plaćaju račune i ostale dažbine, a dolazak u pirotski prekršajni sud im je svojevrsna noćna mora zato što najveći broj njih nema prevoz do grada.