Kako je policajac postao duborezac

RALE Radisavljević Resavac (63), iz naselja Trnava nadomak Jagodine, po zanimanju je mašinski tehničar. Ali sudbina je htela nešto drugo. Kada je doživeo tešku saobraćajnu nesreću, on nije klonuo duhom, već je, dok se oporavljao, završio Višu školu unutrašnjih poslova, čiji je odsek postojao na Radničkom univerzitetu u Jagodini. Postao je saobraćajni policajac, potom je unapređen u pomoćnika komandira auto-puta, a potom u zamenika komandira. Ali to mu nije bilo i jedino zanimanje. Uporedo sa poslom saobraćajca, on je uvodio struju, a među prvima je radio klizna i vrata na podizanje. Kada je pre 12 godina penzionisan, sudbina mu je ponudila novi izazov.

- Prijatelj je zatražio da mu pozajmim dleto da bi napravio ukrasnu dasku za svoj lovački trofej. Nije mi se dopalo kako ju je uradio, pa sam seo za tezgu i uradio onako kako sam je ja zamislio. Pošto sam video da imam talenat za ovu vrstu umetnosti, i kako sam oduvek želeo da postanem duborezac, otišao sam kod duboresca Miška iz Supske, koji mi je otkrio sve tajne ovog posla - kaže Rale.

Kupio je profesionalni alat i počeo da dubi drvo. Nije mu bilo teško da u početku provede i 12 sati radeći da bi savladao ovaj zanat. Vodio ga je moto da, ako čovek nešto hoće da radi, mora da se tome maksimalno posveti. Sada svakodnevno radi po najmanje sedam sati i ništa mu, veli, nije naporno, jer ga rad u drvetu opušta.

- Ne radim samo kada je crveno slovo u kalendaru i tog dana prosto ne znam šta ću sa sobom. Ubija me i kada radim iste ornamente ili šare, jer bih uvek hteo da radim nešto novo. Pomalo me i razočaravaju lovci koji za trofej daju po 10.000 evra, a misle se kada trofejnu pločicu treba da plate od 10 do 30 evra - veli Rale.

Rade Radisavljević u svojoj radionici

RADI I IKONE

RALE je u Ašanji radio krst i pevnicu, u Dobrnju celivaonicu, u Crkvi Svetog Nikole u Zemunu krst od metar i po, u Boleču ukrase na prozorima i na severnim i južnim dverima.

- Radim i ikone u raznim bojama, što malo ko čini. Veoma je teško odrediti tačnu liniju do koje treba premazati boju da se ona ne bi razlila. Izrađujem i ukrasne daske na koje mušterije stavljaju svoje ikone, a izmislio sam i svećnjake sa likom svetaca, koji sadrže i prostor u koji može da se odloži tamjan - dodaje Rale.

Ikona Sveti Georgije ubija aždaju

KLASIČNI DUBOREZ

RALE dodaje da je napravio nekoliko hiljada trofejnih pločica, pedesetak ikona, a radio je i stolariju u drvetu i ikonostase. U poslednje vreme sve više radi za srpske crkve, jer je jedan od retkih koji neguje klasičan duborez, odnosno sve radi ručno. Ne postoji ono što ljudska ruka može da uradi a da on to ne ume. Za zaštitu duboreza koristi rastopljeni pčelinji vosak, a kada se on ohladi, preliva ga lanenim uljem. Ikone su, na primer, tako zaštićene od propadanja, što se više brišu, postaju sve sjajnije, a nakon mnogo godina lakše se repariraju. Rale ne koristi lak, jer on s vremenom puca i teško ga je skinuti da bi se ikona reparirala.

Krst koji je Rale poklonio manastiru Hilandar