SJENIČANIN SPASAO MNOGOBROJNE ŽIVOTE: Hasib krv dao 140 puta!

Gotovo da nema žitelja Sjenice i cele Pešterske visoravni koji nije čuo za Hasiba Bogućanina (62), poznatijeg po nadimku Duda, donedavno radnika Rudnika uglja "Štavalj", a sada penzionera. Oni koji ga duže poznaju, i koji su sa njim radili ili sarađivali, kažu da je retko dobar čovek, uvek spreman da pomogne drugima u nevolji, kao i da prema njemu gaje veliko divljenje.

Pomago je Duda, vozeći zimi teški snegočistač, mnogima na Pešteru, izvlačio je ljude iz smetova i sklanjao ih s polarnih mrazeva, ali je i pomagao svojom krvlju, koju dobrovoljno daje još od vojničkih dana. Spasao je mnogo života, ne samo u Sjenici, na Pešteru, u Novom Pazaru, Priboju i Prijepolju, već širom Srbije i Evrope. Do sada je krv dao 140 puta, tri puta mu nisu upisali u knjižicu da ju je dao, tako da je iz njegovih vena darovano čak 60 litara dragocene tečnosti.

Često su ga zvali da svojom retkom B pozitivnom krvnom grupom pomogne trudnicama pri porođaju, povređenima u saobraćajnim nesrećama, ranjenima... Ali Duda najčešće ne čeka poziv, čim čuje da se nešto loše desilo - odlazi nepozvan i nudi pomoć.

- Sve je počelo pre 42 godine u Zagrebu, gde sam služio vojsku. Trebalo je da spasavamo na straži ranjenog druga Radeta Zolea iz Gospića, kome je život visio o koncu. Još tada sam shvatio koliko je lepo kada nekome spasete život ili bar malo pomognete da bolesnom bude bolje. Bilo je potom još mnogo redovnih i vanrednih situacija koje su se uglavnom završavale dobro. Većinu onih kojima sam pomogao poznajem, ali mnoge ne.

SUSRET Dudu u Sjenici svi poznaju

Neki od njih su rasuti širom sveta, ali kad god dođu u Sjenicu, obavezno mi se jave. Prozborimo pokoju, nekad popijemo piće, i obično kažu da nikada neće zaboraviti moju dobrotu. Njihova lepa reč i zahvalnost važniji su mi od svih diploma i nagrada, kojih mi je puna kuća - priča Bogućanin, i naglašava da ne namerava da stane. - Po zakonu, krv mogu da dajem do kraja 65. godine, a cilj mi je više od 150 boca, za kasnije ćemo videti. Ako me zdravlje bude služilo, niko mi ne može zabraniti da pomognem ljudima u nevolji. Posebno sam ponosan na sina Elvisa (38), koji je krenuo mojim stopama i već je krv dao 50 puta. I on ima retku i vrlo traženu grupu AB pozitivnu, i do sada je spasao mnogo života. A neretko zajedno učestvujemo u akcijama dobrovoljnog davanja krvi.

HUMANOST I U RATU

Devedesetih godina zatekao se u užičkoj bolnici, na samo dvadesetak kilometara od ratnih razaranja. U bolničkom hodniku video je dečaka i devojčicu kako plaču. Dušica i Zoran su mu objasnili da otac mora hitno na operaciju, a majka je otišla u potragu za davaocem krvi. Duda je odmah ponudio pomoć, a doktorka koja je gledala dokumenta zadivljeno je šaputala kolegici: - "Zamisli, on je musliman", rekla je. Pacijent je tada spasen sigurne smrti, a umro je prirodnom smrću prošle godine. Sa Dušicom, Zoranom i doktorkom Oljom je i danas u kontaktu i ostali su dobri prijatelji.