Oživeće manastir Namasija

NA oštroj krivini reke Crnice, na levoj obali, nekoliko stotina metara iznad sela Zabrega kod Paraćina, vekovima samuju ruševine znamenitog manastirskog kompleksa Namasija iz 14. veka. U paraklisu, kapeli uz glavnu crkvu, nalaze se već dosta oštećene freske, jer je dugogodišnja vlaga učinila svoje. Na sreću, tome će uskoro doći kraj jer, zahvaljujući čeličnoj volji i neverovatnoj upornosti zabreškog Društva za očuvanje i negovanje tradicije "Petrus", u maju počinje obnova ove srpske svetinje.

Namasija se nalazi iznad Zabrege uzvodno uz Crnicu, 850 metara od centra sela. Društvo "Petrus" uspelo je da završi projekat njene obnove i obezbedi novčana sredstva za radove. Stigla je saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kragujevca i vrlo brzo će krenuti prvi radovi na paraklisu manastirske crkve.

- Radovi će biti izvođeni u tri faze. Prva podrazumeva drenažne i hidroizolacione radove. Radiće se iskopavanje zemlje ispod istočnog zida paraklisa, potom hidroizolacija zidova i postavljanje drenažnih cevi tako da atmosferska voda neće više ugrožavati paraklis. U drugoj fazi zamenićemo građu krova i on će biti produžen, ali ćemo radi autentičnosti vratiti postojeću ćeramidu. Projektom je takođe predviđena zamena ulaznih vrata i ugradnja novih prozora - priča za "Novosti" Vlada Vučković, jedan od čelnika ovog udruženja.

Za prve dve faze radova novac je obezbeđen od cementare "CRH Srbija" tako što se Društvo "Petrus" javilo na konkurs koji je komšijska fabrika raspisala za sufinansiranje zanimljivih projekata od šireg značaja. Projekat pod nazivom "Nama sija Namasija" zaintrigirao je konkursni žiri i tako je "Petrus" obezbedio 3.000 evra. Za konzervaciju autentičnih fresaka koje potiču iz 15. veka - a to su donji delovi kompozicije fresaka "Služba arhijereja" i "Ornamentalni parapet" - što je treća faza radova, zabreško Društvo za očuvanje tradicije samo je zaradilo novac održavanjem dobrotvornih koncerata "Igrajmo za Namasiju". Te freske otkopane su prilikom zidanja paraklisa sedamdesetih godina prošlog veka, koji je bio srušen, a tada su i konzervirani ostaci zidova crkve, kao i ceo kompleks.

Vučković kaže da su u toku prošle godine održali osam koncerata u isto toliko gradova Srbije. Ove godine bila su dva, a u najavi su još nekoliko. Sve te manifestacije imaju podršku Ministarstva kulture i informisanja, kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i blagoslov Srpske pravoslavne crkve.

Ni to nije sve.

- Dalje planiramo izradu projekta za idealnu rekonstrukciju manastirske crkve na postojećim temeljima koji su oko metar visine. Već imamo blagoslav nadležnog episkopa da se u manastiru služi prva sveta liturgija posle više od 400 godina - rezimira Vučković, ističući da se naredne godine nada, uz božju pomoć, početku izgradnje.

ZIDANA KAD I RAVANICA

NAMASIJA je podignuta otprilike na sredini puta između manastira Sisojevac i srednjovekovnog utvrđenja Petrus, a pretpostavlja se da je zidana u vreme kad i manastir Ravanica. Vezuje se za vojvodu Crepa, s obzirom na to da je bila u njegovom vlastelinstvu, ali nije potpuno sigurno da li je Crepova zadužbina bila Namasija ili Sisojevac. U 16. veku se spominje selo Zabrega sa manastirom Sveti Nikola, u kome je živelo deset kaluđera koji su obrađivali vinograde i bašte. Ovaj manastir, kao i ostali u Petruškoj oblasti, napušten je u vreme velike seobe krajem 17. veka.

MONAŠKI CENTAR

PREMA nekim tvrdnjama, manastirska crkva je čak starija nego što se misli i pripada prvim crkvama Moravske Srbije čiji su ktitori bili monasi sa Hilandara, a ne vlastela. Prema arhitektonskom sklopu i materijalnim ostacima, ovde je bio monaški i privredni centar šire monaške zajednice, odnosno brojnih crkava i manastira u srednjem toku Crnice, počev od Sisojevca do Crkve Svete Ognjene Marije pod Petrusom.