Kartograf sa rudnika ucrtao i Koridor 11

U tančine precizno, Milan Bojović (55), po struci bravar, mada nijedan dan nije radio taj posao, strpljivo izrađuje zvanične mape svog Gornjeg Milanovca, Rudnika, drugih gradova i sela, iako u budžetskim ustanovama postoje mnogobrojni, fakultetski školovani stručnjaci kojima je "opis posla" i kartografija! Poznat je i likovnoj javnosti sa više od stotinu zapaženih izložbi.

Najnoviji Bojovićev rad, geografska karta milanovačke opštine u koju je unet svaki detalj Koridora 11, čak i njegov deo kroz atar Ljiga sa svakom kućom, još nezavršenim crkvama i drugim objektima, tačnim međama svih sela kojih takođe nema ni na jednoj drugoj mapi, "doživeo" je začas drugo izdanje. I pre gradnje auto-puta, njegova prethodna, jednako detaljna mapa grada bila je prva posle one vrlo neprecizne iz 1977.

- Od te mape iz 1977. godine grad je duplo porastao. Ucrtan je svaki taj novi detalj zatečen do izdanja mape. Kad zatreba, radim i turističko-poslovne vodiče i auto-karte. Uradio sam novu mapu varoši Rudnik, sa svakom kućom, čak i trenutnim putevima na kopovima rude. Dotad je postojala karta Rudnika sa samo 15 objekata i to onih najznačajnijih. Za sve to moraš biti dobar matematičar, odlično poznavati geografiju i tehničko crtanje. Studiozno se moraju proučiti svi podaci, promene nastale od izrade prethodnog plana do novog. Onda se odredi razmera, najpre za radnu kartu kao osnovu - objašnjava Bojović.

Sav trud se, kaže u šali naš sagovornik, kasnije "upropasti" makazama. Gotovu kartu na širokom arku hamer papira, seče na "šlajfne", koje skenirane unosi u kompjuter, pa ih ponovo uklapa u celinu. Karte užih delova zavičaja su geografske, ali i - etnološke.

- Takva je karta mog rodnog sela Davidovica. Ucrtana je svaka livada, svaka vrzina, svako domaćinstvo obeleženo je i nadimcima. Ima puno istih imena i prezimena, pa ih je ovako lakše razlikovati. Najupečatljiviji nadimci u mom selu odavno su: Budak, Rogonja, Šlapara, Burgo, Klanetaš, Kudro, Ravnjaš, Biboje, Rnjo i tako redom. Niko se ne ljuti na njih. A, najveće gazde u tom kraju, nemaju nadimke! Valjda se niko nije usuđivao da im ih nadeva. Nadimci su za sirotinju - priča ovaj neobični samouki kartograf.

U maleckom ateljeu, Bojović pripoveda samo o stvaranju. Bez imalo samohvale, uprkos stečenoj slavi. Sigurna ruka na podlogu "smesti" ceo grad za dve nedelje. Besprekorno tačno, jer mnogih detalja nema na internetu i ko zna kad će ih biti. I hoće li?

SLIKARSTVO

PORTRETISAO je Bojović mnoge znamenite i "obične" ljude iz ovog kraja, istorijske i savremenike. Likovni kritičari na izložbama tim delima daju najviše ocene. Talenat iz detinjstva razvio se u samouko majstorstvo na štafelaju. Stručnjaci kažu da su zadivljujuće Bojovićeve reprodukcije Mona Lize.

POČEO KAO TOPOGRAF U VOJSCI

- KARTOGRAFI Fahrudin Mehmedović iz sarajevske "Svjetlosti" i Ivan Komar iz "Mladosti" u Zagrebu služili su sa mnom vojsku 1982. Oficiri su znali da sam slikar, pa zaduže nas trojicu da pravimo topografske karte. A volim geografiju. Tako je počelo moje bavljenje kartografijom. Stiglo je dotle da vlasti meni poveravaju izradu oficijelnih gradskih mapa - priča naš sagovornik.

AUTORSKA PRAVA

- SREĆAN sam kad nešto dobro učinim za Rudničko-takovski kraj. Zato, bez zahteva za autorska prava, odobrim da izdavači koriste moje karte. Kažu da sam po tome jedinstven. Nađe se tu onih klasičnih plagijatora koje mogu da tužim, jer je zakon na mojoj strani, ali neću, neka im je na dušu - kaže Bojović.