Ni Šapčanke ne kuvaju nedeljom

DA su Šapčanke definitivno odustale od kuvanja jela moglo bi se reći po prometu u ekspres restoranima i sve brojnijim pecivarama. Umesto masnih bureka, u gradu na Savi sve češće građani doručkuju integralna peciva, omlete i pomalo zaboravljene "prženice", dok su klasične ručkove, koji su domaćicama oduzimali pola dana, zamenili odlasci po kuvana jela u takozvane kuhinje domaće hrane.

Ovo se posebno odnosi na užurbane i prezaposlene ljude, čiji dan protiče "na točkovima", pa kući svrate samo da se istuširaju, presvuku i prespavaju, ali nisu imuni ni nezaposleni, penzioneri... Novi stil života, koji smo doskoro pripisivali samo razvijenom zapadnom svetu, ne zaobilazi ni gradove u unutrašnjosti Srbije poput Šapca, a po svoj prilici, ovaj će trend tek zaživeti.

- Sada više ne kuvam ni nedeljom - otkriva nam sredovečna Šapčanka uz, čini se, sasvim opravdanu molbu da joj ne pominjemo ime. - Radnim danima zaista ne stižem, a otkako su deca stasala, svako ima svoje želje za hranom. Vikend koristim da se odmorim. Porodična trpeza uskoro će postati samo lepa uspomena.

Naša sagovornica podseća na gomilu zaprljanih sudova koja ostaje posle ručka, a za čije je pranje takođe potrebno vreme i novac. Neće ni da pominje "ribanje kujne", trošenje vode i energenata, pa nabavke namirnica. I posuđe se troši, veli, a one malo kvalitetnije šerpe, skupe su "ko za oko".

Muške osobe sa kojima smo razgovarali o ovoj temi, ne bune se previše, jer kada se užele mamine supice i sarmice, jednostavno odu u neki popularni restoran domaće kuhinje. Bitno je da ima gde da se "srkne na kašiku", i to tako da kućni budžet ne oseti. Cene su pristupačne i prilagođene za svačiji džep, ponuda raznovrsna.

- Brzi obroci nisu nezdravi, ako odete na pravo mesto. A ako mi se jede gulaš ili paprikaš, grašak, boranija, pasulj, sve ću da nađem sveže i ukusno u restoranu domaće hrane. I posno i mrsno. Nema razloga za to da stajem na muku supruzi - kaže naš sagovornik.

Kafići i restorani uvek su puni posetilaca,foto A.Delić

Domaćice novijeg kova, ali i čitava armija đaka i studenata u Šapcu, koji je inače prepun dece iz okoline, olako posežu za roštiljem, picama, sendvičima, palačinkama.

Kada šetate šabačkim ulicama ne možete se oteti utisku da se odavde gotovo i ne ide kući. Običaj je razgovarati sa prijateljima, uz kaficu u letnjim baštama (koje, inače, rade od marta do decembra), ili sedeti na nekoj od klupa. Prepuni su uvek kafići i restorani.

TRAŽE SPREMAČICE

KAKO se primakao Uskrs, mnogo žena u Šapcu traži spremačice "od poverenja", kako bi im raspremile kuće i stanove, posle dugotrajne zime. Radi se sve - od pranja prozora, tepiha i zavesa, preko peglanja, do velikog spremanja sa krečenjem i farbanjem. U zavisnosti od dogovora i obima posla, za ovu uslugu možete platiti od 600 do 700 dinara, pa do nekoliko hiljada.