Guslarska tugovanka o Topličkoj buni

Čujte braćo

pjesmu tugovanku

o krvavom topličkom ustanku

i velikom narodnom pregnuću

što je mnogu

iskopalo kuću

za vrijeme velikoga rata.

A kako je došlo

do ustanka,

Srpski guslar

to će vam kazati

i stradanje ovo

opisati...

OVO je početak pesme "Komitska država" koju je povodom stogodišnjice Topličkog ustanka objavio leskovački guslar Dušan Doderović. U više od 400 stihova on je opevao šta je dovelo do jedinog ustanka u porobljenoj Evropi tokom Prvog svetskog rata, ko ga je organizovao i kako se završio.

- Pesmu sam počeo da pišem pre 25 godina, kada sam pročitao knjigu dr Milivoja Perovića "Topličko-jablanički ustanak" - priča Dušan, koji iza sebe ima više od 40 godina guslarskog staža. - Tako sam svaki stih bazirao na istorijskim činjenicama o pobuni Srba kojoj istorija nije pridavala značaj kakav zaslužuje. To me je navelo da na svoj, guslarski način progovorim o teroru i zločinima okupatora, hrabrosti srpskih komita i strašnoj osveti kojom je ustanak ugušen. U nekoliko navrata je pesma dorađivana, da bi na ovaj veliki jubilej bila spremna da je sa svojim prijateljem guslarom Nikolom Mojsilovićem snimim i ostavim budućim pokolenjima.

Pesma hronološki govori o događajima koji su bili reakcija na zverstva bugarske okupacione vlasti na jugu Srbije. Toplički ustanak izbio je 26. februara 1917. godine iako je srpska komanda pokušavala da ga odloži i usaglasi sa početkom proboja Solunskog fronta. Međutim, oko 300 srpskih komita se nije složilo s tim, pa su sa svojim sledbenicima krenuli u oslobađanje okupiranih sela i gradova.

Kad sloboda sinu

u Toplicu

I junačku Gornju

Jablanicu

Luč slobode svud se

širi redom

Formira se odred

za odredom

Do Kruševca

i do Niša grada

Srpski narod

Bugare napada

Ratom plamti sva južna Srbija

Jaram s vrata

skida Srbadija

Srbi čiste sela

i varoši

Od Bugarske

i Švabske ološi...

Ovako Dušan Doderović govori o ratnim uspesima srpskih rodoljuba. Međutim, Bugari su u međuvremenu sa frontova povukli jake snage i uz pomoć austrougarske vojske ustanak ugušili u krvi. Odnos snaga bio je tri prema jedan, ne računajući vojnu tehniku koja je sa srpskom bila neuporediva.

- Stradalo je 30.000 ljudi, a svi viđeniji Srbi bili su likvidirani. Osveta okupatora po selima Toplice i Jablanice bila je strašna. Najviše je stradalo selo Gajtan, u okolini Medveđe, gde su sve kuće popaljene, a više od polovine stanovnika je pobijeno. Jedan od ustanika, Kosta Vojinović, borio se do poslednjeg metka i dugo izbegavao bugarske potere. Kada su ga pronašli u selu Grgur i opkolili, on se ubio, ali je pre toga okupatoru bombama naneo velike gubitke - ističe Dušan, prisećajući se pojedinih detalja o kojima i njegova pesma govori.

Pisao je Doderović i o drugim velikim događajima iz srpske ratničke tradicije, ali je na pesmu o Topličkom ustanku najponosniji, jer, koliko je njemu poznato, ovu narodnu bunu nijedan guslar nije opevao.

PORODIČNA TRADICIJA

GUSLARSKA tradicija u porodici Doderović pronosi se kroz generacije.

- Gusle je pravio i uz njih pevao đed Radovan. Otac Milan je još i pisao pesme. Objavio je dve zbirke. Imam dva brata, Radosava i Sima, i oni pišu i guslaju, kao i njihova deca - kaže Dušan i dodaje da je i njegov sin Milan jedan od uspešnijih mladih guslara.

SIN MILAN SVEŠTENIK I GUSLAR

DUŠANOV sin Milan je gusle i epsku poeziju zavoleo još kao dete iako je tada, kako kaže, nije baš razumeo.

- Kako sam rastao, shvatao sam koliko je epska poezija značajna za srpski narod. Ona je pravi biser naše narodne baštine, a volim je i zato što ima jedan umetnički element i duhovnu poruku. Ona je, zapravo, produženo jevanđelje. Ono što niko nikada nije mogao da uništi bila je reč koja je živela u svakoj srpskoj kući gde su čule gusle - ističe Milan Doderović, sveštenik u jednom od leskovačkih sela i jedan od najuspešnijih mladih guslara u Srbiji.