Deda Ratomir: Još čekam da se javi prava

UBI samoća. Pritisla me kao neki golemi teret, koji s mukom nosim. Nemam s kim reč da prozborim, kafu da popijem...

Ovako, u dahu, govori Ratomir Stanković (72), koji je na svim vidnijim mestima u Boru nedavno postavio oglas u kome piše: "Potrebna žena do 68 godina, sa stanom, kojoj malo ostaje za hranu kada izmiri obaveze, za udruživanje sa penzionerom udovcem".

- Supruga mi je preminula pre osam godina - kazuje nam Stanković. - Deca odrasla, otišla svojim putem. Preko leta boravim u selu Salaš, kod Zaječara. Samo zimi dođem u Bor. Stan sam ostavio sinu, pa mi je teskoba kada se tih nekoliko meseci osećam da sam nekom na teretu.

I, tako je Ratomir došao na ideju da napiše oglas.

- Razmišljam, ima puno penzionera koji jedva sastavljaju kraj sa krajem - objašnjava Stanković. - Pomislim, kada bih našao neku baku, sa stanom, koja ima malu penziju, moglo bi da bude i lepo i korisno.

Ima penzionara koji primaju jedva 15.000 dinara, nastavlja deda Ratko.

- Kada čovek plati dažbine, ostane mu pet ili šest hiljada dinara da preživi mesec - obrazlaže Stanković. - A kada bih ja našao neku srodnu dušu, em bi smo imali dovoljno novca da malo opuštenije živimo, em bih imao druga, s kojim bih mogao da popričam i kafu popijem.

Javljaju li se žene na oglas, pitamo Ratomira.

- Pa, javilo ih se desetak - odmahuje glavom naš sagovornik. - Ali svaka od njih, što je, valjda, i normalno, gleda svoj interes. Većina njih je tražila da im odmah ostavim stan i imanje u nasledstvo. I, tu se svaki razgovor završava, što se mene tiče.

Do sada se, veli Ratko, prava nije javila, ali on ne gubi nadu.

- Pa, ja bih voleo da nađem ženu kojoj treba drug - objašnjava Stanković.

- Valjda negde u ovom kraju ima za mene srodna duša, koja bi ostatak života volela da provede u društvu dobrog čoveka i domaćina.

UNUCI

Stanković je 37 godina radio u Institutu za bakar, odakle je i otišao u penziju. Danas živi od mirovine od 30.000 dinara.

- Trećinu penzije dam unucima - nastavlja Ratko. - Ako bih našao pravu ženu, ona i ja bismo, kada platimo dažbine, sa njenom i mojom penzijom, imali oko 25.000 dinara mesečno, što bi nam bilo dovoljno da mirno živimo. E, ako se takva javi, ja ću biti najsrećniji čovek na svetu.