Adresa za sve nevoljnike

NAJTEŽE je kada izgubite posao jer ste, posle 36 godina provedenih u firmi postali tehnološki višak. E, to se meni dogodilo u čačanskom "Autoprevozu" i od tada mi sve ide nizbrdo. Nemam ni krov nad glavom jer nemam od čega da plaćam kiriju... - ovako Dragan M. (64) objašnjava zašto je topao krevet i obrok morao da potraži u Prihvatilištu Centra za socijalni rad u gradu na Moravi, namenjenom žrtvama nasilja i nezbrinutima.

Čoveku koji tek dogodine stiče uslov za penzionisanje ovih hladnih zimskih dana društvo najčešće pravi Milosava K. (79) iz čačanskog sela Prijevor, koju su socijalni radnici zatekli u oronuloj kući koja samo što se nije bila obrušila...

- Plafon je ispucao tokom bombardovanja, potom ga je zemljotres dokusurio, a vetar je odneo crep. Zato su me bukvalno izvukli iz kuće i doveli ovde, dok je ne poprave, pa da mogu da se vratim - veli Milosava.

Socijalni radnik Suzana Miković kaže da svakodnevno posećuju domaćinstva po rubnim područjima grada, kako bi se na terenu upoznali sa situacijom u ugroženim porodicama - posebno staračkim.

- Trudimo se da stignemo do svih i zbrinemo ih. Nailazili smo na slučajeve u zabačenim selima gde su mahom stariji ostavljeni sami: bez ogreva, hrane ili lekova, pa požurimo da sve to obezbedino. Inače, u Prihvatilištu uvek dežuraju volonteri, a noću i čuvari. Korisnici dobijaju sva tri obroka, ovde im je toplo i sigurno, pa ovaj objekat za mnoge u Čačku i okolini predstavlja svojevrsnu oazu. Posebno u slučajevima porodičnog nasilja ili kada su ovakve vremenske nepogode - kaže Suzana Miković, napominjući da na ovoj adresi svako može da se zadrže najduže pola godine.