Narodno pozorište u Zrenjaninu: Menjajte logiku, zaradite sami

ZBOG kvara na grejanju, minulog vikenda otkazane su predstave na sceni Narodnog pozorišta “Toša Jovanović”.

Ne pamti se da se ikada dogodila slična situacija. Mada, maja prošle godine obrušila se ornamentika pa je inspekcija bila privremeno zabranila korišćenje sale koja je, poznato je, najstarija u Srbiji i zaštićena kao objekat od posebnog kulturnog značaja.

Opoziciona LSV je prozvala direktora ustanove Ivana Francuskog i zatražila objašnjenja o lošem stanju institucije koju vodi.

- Podsećamo da je Francuski bio direktor gradskog radija, koji je za njegovog mandata prestao da postoji. Nadamo se da ta sudbina neće zadesiti pozorište - izjavio je Aleksandar Marton, odbornik LSV u Skupštini grada.

Zbog donošenja restriktivnog gradskog budžeta i smanjenja izdvajanja za kulturu oglasila se pomoćnica direktora pozorišta Ivana Kukolj Solarov. Podsetila je da se zbog manjka novca već nekoliko godina smanjuje broj premijera na dramskoj i lutkarskoj sceni.

- Bojim se da uskoro neće biti više od po jedne premijere na svakoj sceni - izjavila je Solarova.

I direktor Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin” Milan Bjelogrlić strahuje da može da se dogodi da novca ima samo za plate zaposlenih, ali ne i programe. Njegova koleginica iz Narodnog muzeja Jelena Gvozdenac Martinov poručuje da smanjenje prihoda svima teško pada, a kustosi će se truditi da priređuju jeftinije izložbe...

Gradonačelnik Čedomir Janjić ističe da zbog redukovanog budžeta trpe svi, ali i da ustanove kulture moraju praviti jeftinije programe i tražiti način da same zarade novac, ili da se pokrivaju konkursom za projekte kod republičkih i pokrajinskih institucija. Ako se promeni stanje u budžetu, obećava, može da dođe do rebalansa...

Grad, inače, već nekoliko godina iz budžeta izdvaja više od osam odsto za kulturu, što je iznad proseka države, čak na nivou Francuske! U ovoj godini sedam profesionalnih i dve amaterske ustanove dobiće 314 miliona dinara. To je u odnosu na 2016. smanjenje za 7,3 odsto, ali i dalje više od osam odsto ukupnog budžeta.

Zrenjanin je 2014, uz pomoć IPA fondova EU, doneo strategiju razvoja ustanova kulture za period 2014-2022, prvu te vrste u Srbiji. Trebalo je da olakša pristup projektima EU, uspostavi novi model finansiranja i trošenja novca u ovoj oblasti, obogati ponudu, privuče posetioce... Međutim, sve je ostalo na papiru.