Kunu svakog i sve redom

“DABODA i na Božić jeo klot pasulj”, glasi jedna od 2.888 kletvi, koje je neumorni dramski pisac Miloš Milošević, iz Trstenika, uspeo da sakupi i objavi u najnovijoj knjizi. Na prikupljanju građe za neobično štivo “Daboda - kletve trsteničkog kraja”, ovaj popularni dečji pisac i satiričar predano je radio godinama.

Jer, kletva u Srba stara je koliko i sam narod, a možda mu starina potiče i pre nego da je komšija nabavio kravu. Kune naš narod oduvek i svuda, ali je specifičnost trsteničkog proklinjanja, možda, najviše u koloritnom izgovoru “daboda” (dabo`da, tj. da Bog da) i sintaksi, koja sadrži popularnu sponu “ki”, odnosno “kao”.

Tako je običaj da se kraj Zapadne Morave u ljutnji i besu “pozdravljaju” rečima “Sparušio se, daboda, ki nezalivena perunika”, ili kletvom “Sačuvao te Bog, ki jaje s tavana”, a možda se nekome i “poželi” da “Radi ki kuvar, a umre od gladi, daboda”, te da ga “Ognjena Marija peče ki prase na ražnju” ili da mu “Srce stane ki nenavijen budilnik, daboda”...

- Mislim da kunemo i dalje, i to sa žarom, kao i pre sedam vekova, i duže. Kunemo i oca i majku, i zeta i snajku, i sina i ćerku, Murtu i Kurtu, i vlast i opoziciju, njihove i naše, Ameriku i Rusiju, i nikom ne ostajemo dužni - kazuje Milošević.

Interesovanje za novu Miloševićevu knjigu je izuzetno, iako promocije još nije bilo. Za ovaj biser folkloristike jednako se zanimaju čitaoci i proučavaoci narodnog staralaštva, a recenzenti, poput istaknutih stručnjaka prof. dr Milivoja R. Jovanovića i dr prof. Vladimira Vukomanovića Rastegorca, Miloševićevo izdanje čitalaštvu rado preporučuju. Autor otuda već razmišlja o drugom izdanju.

Istraživanje kletvi, nastalih u davna vremena kada se verovalo u magičnu moć reči, po pravilu uz kakvu osvetu, za našeg sagovornika je počelo još od detinjstva.

- Da ih zapisujem, počeo sam u poslednjih deset godina, ali nisam ih tom prilikom razdvajao na tradicionalne i moderne, ozbiljne i duhovite, već sam odlučio da u mom “spomenaru kletvi trsteničkog kraja” sve one nađu svoje mesto - kaže, za “Novosti”, Miloš Milošević Šika. - Naravno, svestan sam i činjenice da veliki broj njih ima i u drugim krajevima Srbije, samo u izmenjenom obliku. No, ipak sam ih sve smestio između ovih korica, a čuo sam ih u trsteničkom kraju. Jedino što sam radio na njima, to je da fusnotama objasnim kletve, lokalizme, toponime i sl.

Kao i svuda, zaključuje Milošević, i u trsteničkoj sredini najteže padaju porodične kletve, ali i one koje “baci” roditelj, devojka, sestra. U duhovitom predgovoru knjige, autor satirično odslikava naš mentalitet:

- Kažu da srpska kletva važi do šestog kolena i tek sedmo koleno ne oseća posledice. Ko da čeka toliko, slatki brate? - beleži trstenički humorista.

SVE PO SPISKU

SVE su kletve u knjizi poređane po azbučnom redu, jer “mi kad psujemo i kunemo, idemo od A do Š, odnosno sve po redu i sve po spisku”. Najčešće su “lične” kletve, iz kojih saznajemo da se u Trsteniku gazda kune rečima: “Gazdovao samo na groblju, daboda”, neveran suprug: “Vrat polomio kad kod nje odlazi, daboda”, “Iščašio nogu kad njojzin prag preskočio” i u nešto modernijoj verziji “Izvisio kod nje, ki plakati od prošlih izbora”. A “Zgrčio se ki konopac u džaku, daboda”, “Izvečeo, daboda, ki sirće u otvorenem balonu”, “Izgoreo, daboda, ki licna”, samo su neke od onih blažih kletvi, koje Trsteničani neprijatelju umeju da “požele”.