Nušić i Vazov zajednički protiv rata

SPOMENIK odnosno Pamjatnik, kako ga u Dimitrovgradu nazivaju, na Neškovom visu iznad ovog pograničnog mesta, gde zajedno počivaju ostaci stotinak ratnika koji su se ovde "prsa u prsa" sukobili i klali u srpsko-bugarskom ratu novembra 1885. godine, po mnogo čemu odudara od svih obeležja posvećenih ratovima i stradanjima. Osim što opominje buduća pokolenja s jedne i druge strane, ukazuje na besmisao rata ili, kako bi se današnjim rečnikom kazalo, upućuje duboke antiratne poruke.

On poziva na pamet, večniju pamjat (otuda i Pamjatnik) i povezuje dva velikana i najveća pisca tadašnjeg i potonjeg vremena: našeg Branislava Nušića i bugarskog Ivana Vazova, koji su i sami bili akteri krvavih događaja s kraja 19. veka, koje je s naše strane predvodio lično Milan Obrenović.

Svako na svoj način, naš čuveni satiričar i komediograf Nušić i njegov bugarski kolega po peru i ubeđenju Vazov, kritikuju ovaj besmisleni sukob u svojim ostvarenjima i padaju u nemilost tadašnjih vlastodržaca. Nušić je u vreme sukoba bio mladi kaplar, a zbog pesme "Dva raba", koju je posvetio kapetanu Mihajlu Kataniću, junaku sukoba na Neškovom visu, biva kažnjen najpre sa dva meseca zatvora, ali mu je kazna na intervenciju Milana Obrenovića povećana na dve godine i to nakon rata.

Direktan povod za ovu kaznu, odnosno pesmu bila je Katanićeva sahrana u rodnom Beogradu, na kojoj se nije pojavio niko od vojnih i državnih zvaničnika. Tadašnja elita, međutim, bila je na sahrani majke jednog debelog pukovnika.

Katanić je, inače, u borbi na Neškovom visu, iznad tadašnjeg Caribroda, današnjeg Dimitrovgrada, gde se 24. novembra 1885. godine odigravao pravi krkljanac, iz ruku bugarskih vojnika spasao pukovsku zastavu i tom prilikom teško je ranjen. Zarobljen je i lečen u caribrodskoj pa u sofijskoj bolnici, gde su ga bugarski zvaničnici predvođeni knezom Aleksandrom Batembergom obišli i odali mu priznanje za hrabrost i časno držanje. Umro je dve godine posle rata, od posledica teških rana.

* Nušić kao vojnik u srpsko-bugarskom ratu / Ivan Vazov

- Nesrećniče, pobratime, ostavio si ovde kosti, kriv ili ne - ne sudim ti, počivaj, Bog da prosti... U pesmi "Novo groblje iznad Slivnice", pisac i pesnik Vazov u stihovima kaže:

- Pokojnici, dobili ste prekomandu u drugi puk u kome nema odsustva niti poziva za borbu. U bratskom zagrljaju ste legli i laku noć jedni drugima zauvek poželeli - do sledeće trube.

Pomenuti srpsko-bugarski sukob, tačnije rat od svega nekoliko dana, koji je okončan intervencijom velikih sila, navodi istraživač Miljan Milanov, buknuo je jer mnoge balkanske države nisu bile zadovoljne "podelom karata" nakon oslobođenja od Osmanskog carstva i Sanstefanskog mira, odnosno Berlinskog kongresa. Svaka od novonastalih država je nameravala da zaokruži svoje granice, a kap koja je prelila čašu je pripajanje Istočne Rumelije Bugarskoj.

U pomenutom ratu srpska vojska koja je uspostavljena svega nekoliko godina ranije, kao stajaća vojska, pretrpela je strahovit poraz kod Slivnice i Dragomana. Ova činjenica obrazložena je nedostatkom motiva za borbu, jer vojnici nisu znali za šta se bore pa su u sukob ušli nevoljno ili što bi se reklo pod moranje. Komentarišući rat iz 1885. godine, vojvoda Živojin Mišić, koji je u to vreme bio poručnik, rekao je "da smo u taj rat ušli kao seljaci na svadbu, bez ikakvih priprema i predostrožnosti".

Spomenik na Neškovom visu podignut je 1911. godine, a izgradili su ga sami meštani.

* Katanić na dopisnoj karti

PAO U NEMILOST

VAZOV je pao u nemilost vlasti svoje zemlje i zbog pesama sa antiratnim porukama, koje su nastale nakon što je video prvog mrtvog srpskog vojnika, negde kod današnjeg Dragomana. Sve vreme sukoba, a naročito posle, verovao je da je ovo bratoubilački rat, o čemu govori i u pesmi "Prvi ubijeni Srbin".