Povratak lađa na Begej

JAVNO vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine" saopštilo je da je odobreno finansiranje projekta revitalizacije kanala Begej. Vrednost projekta je skoro 14 miliona evra, a sredstva su obezbeđena uglavnom iz fondova EU (85 odsto) u okviru IPA programa prekogranične saradnje Rumunija - Srbija.

- Osim hidročvorova u Srpskom Itebeju i Kleku, projekat podrazumeva revitalizaciju prevodnica, ustava i pratećih objekata. Biće izgrađena i biciklistička staza koja će spajati Zrenjanin i Temišvar. U Zrenjaninu je planirana izgradnja plutajućeg doka, priveza na Begeju, nabavka bagera i kosačice za održavanje plovnosti. Takođe, predstoji izrada projektne dokumentacije za izmuljavanje kanala - saopštili su iz JVP "Vode Vojvodine".

Posle završetka ovih radova u roku od pet godina, očekuje se ponovno otvaranje plovidbe na Begeju - ističu u JBP, koje je u projekat uključeno zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu, te još dva partnera sa rumunske strane. Oživljavanje Begeja treba da doprinese razvoju turizima, unapređenju infrastrukture i povezivanju pograničnog regiona kroz povećanje transporta.

Kanal Begej veštački je plovni vodotok, ukupne dužine 115 kilometara, koji se pruža od Temišvara u Rumuniji, do ušća u Tisu nizvodno od Zrenjanina. Dužina na rumunskoj teritoriji je 45, a na srpskoj 70 kilometara. Istorija izgradnje kanala duga je skoro tri veka. Sredinom 18. veka povezan je s prirodnim vodotokom Stari Begej, a kasnije i sa Tamišom. Sadašnje dimenzije dobio je u periodu 1902-1913, a iz političkih razloga 1958. zatvoren je za plovidbu.

Zagađenje kanala kulminiralo je devedesetih godina, kada su Rumunija i Srbija počele zajednički da traže rešenje za revitalizaciju Begeja i obnavljanje njegove funkcije za plovidbu. Nažalost, nedostatak novca onemogućio je realizaciju planiranih projekata, naročito na našoj strani. U Rumuniji su, tokom ubrzanog priključenja EU, ipak, uspeli da očiste kanal nizvodno od Temišvara i vrate mu stari izgled. Kod nas on i dalje, nažalost, predstavlja otvoreni kanalizacioni sistem u koji svu otpadnu vodu ispuštaju naselja iz opštine Žitište i Zrenjanin. Sada je, srećom, iskorišćena dostupnost IPA fondova da se nastave radovi na našoj strani. Uz nesebično zalaganje rumunskih prijatelja, koji zdušno pomažu u nameri da Begej ponovo plovnim putem poveže dve banatske prestonice.

U ovom kapitalnom poduhvatu od posebnog značaja biće čišćenje korita Begeja, koji na našoj strani nije izmuljavan više od jednog veka. Sreća je da je ugledni naučnik profesor dr Božo Dalmacija, sa saradnicima sa novosadskog Prirodno matematičkog fakulteta, ranije izradio studiju izvodljivosti ovog projekta. To takođe nagoveštava da će želja da Begej postane čist i plovan uskoro postati stvarnost!

Prevodnica na Begeju kod Stajićeva

MILION KUBIKA MULjA!

STUDIJA novosadskih naučnika utvrdila je značajan stepen radioaktivnosti i zagađenosti sedimenta u Begeju, posebno teškim metalima. Koliko će biti zahtevan posao čišćenja, možda najbolje govori podatak da je potrebno izvaditi i odložiti 975.000 kubnih metara mulja! Izgradnja deponija posebno je ekološki osetljiva, a prema studiji one bi se izgradile na 92 hektara u blizini naselja Jankov Most, Žitište, Torak, Novi i Srpski Itebej i Međa.