Neko hoće da dograbi njive

PRIVREDNI apelacioni sud potvrdio je presudu Privrednog suda iz Zrenjanina kojom se (po drugi put!) odbacuje zahtev Ministarstva privrede da se uvede stečaj u doskorašnje društveno poljoprivredno preduzeće "Branko Gleđa" iz Banatskog Višnjićeva.

Ovo preduzeće nastalo je 1990. iz istoimene zemljoradničke zadruge, koja je u ovom pograničnom srednjobanatskom mestu u opštini Žitište uspešno radila od Drugog svetskog rata. Od 2003. godine DP "Branko Gleđa" pokušava da se transforiše i reguliše pravni status. Do 31. decembra 2015, kada je bio poslednji rok, firma nije uspela da se privatizuje.

Prema stavu Ministarstva privrede, to je razlog da se po Zakonu o privatizaciji uvede stečaj. Ali, prvo zrenjaninski, pa posle apelacioni sud, dva puta odbija zahtev. Stečaj, poručuju sudije, može da se otvori samo po Zakonu o stečaju, kako bi se namirili poverioci. Međutim, "Branko Gleđa" nikome ništa ne duguje, niti ima poverioce. Naprotiv, uspešna je firma, uzorno i finansijski stabilno gazdinstvo, koje kao da se namerno gura u bankrot i likvidaciju!?

- Zbog situacije u kojoj smo se našli, niko nije želeo da ugovori setvu, isporuči nam seme, đubrivo, gorivo. Više od 270 hektara naših oranica ostalo je neobrađeno, prvi put za sto godina kako je osnovano Banatsko Višnjićevo. Na njivama je korov, a mi između sudskih rešenja i nepostojanja želje da se spase preduzeće, uzaludno obijamo pragove Vlade Srbije, nadležnih ministarstava i sekretarijata - kaže Vojin Trkulja, dugogodišnji direktor "Branka Gleđe".

Desetoro zaposlenih opredelilo se za socijalni program. Više iz nužde nego iz želje - ne radi otpremnine, koja je u većini slučajeva simbolična, već da bi imali zdravstvenu zaštitu. Trkulja i trojica saradnika angažovani su po ugovoru o privremeno-povremenim poslovima i pokušavaju da spasu ono što se spasti može. Trenutno im je zadatak da čuvaju imovinu i dokumentaciju, a svima je jasno da je suština problema u zemlji.

- Imamo kompletnu dokumentaciju da je zemlja naša, u katastru se vodi kao zadružna, naši preci su je kupovali, a samo sticajem nesrećnih okolnosti proglašena je društvenom. Paradoks je da preduzeće nije privatizovano, niko nije bio zainteresovan, jer nije imalo ni dinar društvenog kapitala. Sada neko gašenjem "Branka Gleđe" hoće da se dograbi 270 hektara prvoklasne zemlje - ističe Trkulja, koji ne vidi izlaz iz začaranog kruga, jer svugde nailaze na čuđenje šta im se dešava, a niko ne može da im pomogne.

BRAZDE POSKUPELE SEDAM PUTA!

ZEMLjA u B. Višnjićevu poskupela je za nekoliko godina sedam puta, a tržišna vrednost trenutno je 10.000-12.000 evra po hektaru. Oranice su najveće blago "Branka Gleđe", ali vredna je i mehanizacija kojom raspolaže. Poslednja procena kapitila premašivala je 143 miliona dinara.

MOGLO I DRUKČIJE...

- PREREGISTRACIJU smo tražili legalnim putem od 2003. godine, ali u tome nismo uspeli. Druga mogućnost bila je da mi napravimo firmu koja će da uništi "Branka Gleđu", izvuče iz njega sve i preuzme ga na osnovu dugova. To se masovno radilo u Srbiji, ali mi smo do kraja ostali društveno preduzeće i sada plaćamo ceh - ističe Trkulja.