Šio na Pešteru, i u salonima Pariza

POZNAJU ga svi na Pešteru, gotovo da nema porodice u "srpskom Sibiru" kojoj Todor Grbović (79), vitalni starina iz Štavlja kod Sjenice, nije sašio odelo, kostim, kaput ili neki drugi komad garderobe. Šio je majstor Tošo i narodnu nošnju, za svoju dušu, za prijatelje, za odabrane klijente, ali i za razna kulturno-umetnička društva, ne samo u ovom kraju nego i, kako voli da kaže, za čuvare tradicije "širom Srbije i Evrope".

- Rano sam počeo da se bavim šivenjem, još kao mladić od 20 godina, otac mi je kupio prvu šivaću mašinu, koju još čuvam. Dešavalo se da s pokretnom "radionicom" krenem od sela do sela i šijem ljudima šta im je po volji. Šio sam odela za svadbe, za čuvene pešterske vašare i razne druge svetkovine, a klijenti su mi bili različiti ljudi, i bogati domaćini i obični narod, svako je želeo da se lepo obuče - priča Todor i naglašava da je dugo godina "oblačio" jednog hodžu iz Duge Poljane i popa iz Sjenice.

- Mada ću uskoro zagaziti u devetu deceniju života i više se profesionalno ne bavim šivenjem, moja radionica je uvek spremna, još dobro vidim i još mogu da skrojim i sašijem sve sve što mušterija poželi, ne volim samo ove tanke "kineske" štofove - priča Todor.

S ponosom ističe da je punih šest godina "uzimao meru" i mnogim damama u Parizu.

- Radio sam i u Francuskoj, išao sam da pomognem mom rođaku Vuksanu Grboviću, koji je u Parizu imao krojački salon, ali i da nešto zaradim. Razne mušterije su nam dolazile i svašta izvoljevale, tamo sam se susreo sa najboljim i najnovijim štofovima i poslednjim modnim trendovima i mnogo naučio, još su mi u glavi ti "francuski krojevi", šio sam i za našu dijasporu, posebno srpsku narodnu nošnju koju su naručivala razna udruženja i klubovi - ističe majstor Tošo.