Svetionik za retke Srbe nadomak Peći

Voleo bih da bicikl vozim po ulicama, a ne samo ovde, po dvorištu, gde se uglavnom igram sa bratom Petrom, jer je Andrej još mali - kaže u porti crkve posvećene Svetim apostolima Petru i Pavlu, nadomak Peći, na krajnjem severu Metohije, šestogodišnji Gavrilo, najstariji sin sveštenika Nebojše Sekulića (37) i njegove supruge Aleksandre (31).

Sa trogodišnjim Petrom i godinu mlađim Andrejom, on je jedino srpsko dete u metohijskoj varošici gde se sunarodnici mogu nabrojati na prste jedne ruke, a pravoslavna bogomolja je oživljena tek pre dve godine, upravo dolaskom ove petočlane svešteničke porodice.

- U susednoj zgradi žive Nikolići, stariji bračni par koji se vratio pre dve godine, a još pet-šest Srba je u okolnim kućama - svedoči popadija Aleksandra, dočekujući supruga koji se posle službe u pet kilometara udaljenom manastiru Gorioč vraća u društvu oca Ilariona, igumana manastira Draganac.

Kaže, gotovo svakodnevno ih posećuje neko od Srba, koji dolaze po krštenice ili svrate posle obilaska pomenutog manastira, a najčešći gosti su malobrojni povratnici...

- Stanujem privatno, u kući rođaka koju održavam, dok imanje od oko pet i po hektara još ne smem da obrađujem - kaže sredovečni Jefimije Antić, koji se vratio pre više od tri godine, iako mu je dom porušen. - Radio sam u restoranu, u centru grada koji je sada u vlasništvu Albanaca, ali nisam stekao ni minimalac, a pomoći gotovo da nema.

Kaže, u Istoku je nekada živelo znatno više Srba nego Albanaca, s tim što su se oni vratili u znatno većem broju, čak su se i doselili iz druge države, pa sada prave probleme novim komšijama...

- Najteže mi je to što deca nemaju slobodu i društvo za igru. Iako ih, kada izađu izvan kapije, albanska deca ponekad pozovu, ja se ne usuđujem da ih pustim jer ne znaju jezik i još su mali - veli popadija, pogleda uprtog u velelepne nove zgrade prekoputa ulice u kojima su, kaže, useljena tek dva-tri stana.

Inače, iz porte izlazi samo kada ide u nabavku i ističe da u poslednje vreme nemaju većih neprijatnosti, iako su ih po dolasku psovali i gađali kamenjem... Problem im je, međutim, prevoz do petnaestak kilometara udaljenog Osojana, gde pop Nebojša predaje veronauku, a mali Gavrilo ide u predškolsko.