Krave čuva od vukova i parafa

KADA je pre petnaestak godina, kao i mnoge njegove kolege, ostao bez posla u Pirotu, Ivan Potić (55), iz srednjovisočkog sela Koprivštica, odlučio je da se vrati u selo i živi od stočarstva. Malo-pomalo, od nekoliko krava napravio je krdo od 25 grla, koje tokom letnjih meseci čuva u mestu Zanoga, na slobodnoj ispaši, dok ručno uz pomoć motokultivatora sprema hranu za zimu kako bi dočekao naredno leto i opet pokrenuo goveda na ispašu.

Stoku obilazi po nekoliko puta mesečno, nosi krmivo, so, proveri da neka krava ili tele nije završilo u čeljustima vukova, a onda opet nazad u selo, na livadu gde kosi i sakuplja seno. Sve radi sam, kako ovde kažu, stoka mu ide od ruke, trudi se i s vremena na vreme plati poneku kaznu jer ne prati propise ili ga iz nekog razloga prijavi poneki stari gorštak zbog svakojakih banalnosti iza kojih se, kako kaže, krije zavist.

- Pre četiri godine, uz potrebne papire koje sam jedva obezbedio uzeo sam podsticajna sredstva od 35.000 dinara za čuvanje teladi. Moja obaveza je, po ugovoru, bila da ih čuvam 180 dana i da ih posle toga preuzme neka klanica. Prošlo je 250 dana, telad su već prerasla u junad, a niko od pirotskih klaničara nije hteo da ih preuzme, pa sam morao da ih prodam jednom nakupcu koji je došao u selo. Jednostavno, nisam više mogao da ih čuvam, jer nisam imao ni para. Nedavno sam dobio rešenje da vratim sva sredstva sa pripadajućim kamatama. Zbog toga, ali i još nekih drugih stvari, nameravam da se obratim ministarstvu, jer nemam vremena da se stalno vučem po gradskim šalterima i objašnjavam sa činovnicima, koji stalno traže nove papire - priča Potić.

Ovih dana sprema se i da podnese privatnu tužbu protiv trojice žitelja sela Gostuša, a razlog je, kako kaže, zlostavljanje njegovih krava.

- Ova stoka je moj jedini kapital, od nje živim, uplaćujem radni staž i ostale prinadležnosti. Zavist među ljudima je ogromna iako je planina pusta i ima mesta za svakog. Ima ljudi koji godinama ne izlaze na svoje livade, ne kose ih, niti čiste, a kad čuju iz treće ruke, da su moje krave pasle po njihovoj parceli, odmah tužakaju, umesto da mi se zahvale što im livade nisu urasle u korov i trnje. Zato u poslednje vreme više strepim od ljudske zavisti nego od vukova koji su mu proletos zaklali jedno tele - kaže Potić.

SITNE PAKOSTI

SITNE pakosti ga nisu pokolebale, namerava da i dalje povećava svoje krdo. Hoće i da piše Ministarstvu poljoprivrede, jer misli da se na ovakav način ne razvija stočarstvo na opusteloj Staroj planini.

SLOBODNA ISPAŠA

- KRAVE su na slobodnoj ispaši. Oni tvrde da su dospele čak desetak kilometara od mesta gde ih ja izgonim, do njihovih imanja. Nedavno su im, navodno, napravile štetu, pa su tri grla zatvorili u napuštenoj pojati i nekoliko dana ih držali bez hrane i vode. Trajalo je to sve dok nisam otišao po stoku i pripretio tužbama koje ću sigurno podneti, jer je stoka bila žedna i gladovala nekoliko dana i naravno kalirala. Po tragovima sam video da su ih dogonili izdaleka, tačnije čak sa mog imanja, pa sve češće mislim da su želeli da ih ukradu - zaključuje Ivan.