Darovi za male Glušce

SAMOHRANA majka petoro dece Zorica Glušac (35) zaplakala je ganuta pre svega humanim gestom ali i vrednim poklonom koji je njena porodica, u banatskom selu Česteregu, dobila na pojutarje krsne slave Mitrovdana. Tu hrabru i požrtvovanu mladu ženu, čijeg je muža, oca njihove dve kćeri i trojice sinova, Vladimira, nedavno "odnela" bolest, posebno je dirnulo to što su nameštaj i drugi darovi stigli od do juče nepoznatog ali humanog čoveka Anastasa Skakoskog, iz Ugrinovaca u Sremu.

- Jako sam se potresla. Kao i pre nekoliko dana kada me je Anastas pozvao telefonom i najavio da će nam doneti stvari. Kad vam tako nešto učini neko izdaleka, koga ne poznajete... Njemu i svakom ko nam pomaže poželim zdravlje i sreću - bile su prve Zoričine reči.

U susretu sa članovima porodice Glušac suze nije mogao da sakrije ni Anastas, setivši se u tom trenutku svog teškog detinjstva, odrastanja u voždovačkom Domu za nezbrinutu decu i mukotrpne borbe za život, da bi danas imao svoj dom, posao i srećnu porodicu sa dvoje odrasle dece.

- I ova deca, nažalost, proživljavaju život sličan mome i moje braće. Zato sam odlučio, čim sam iz "Novosti" saznao za sudbinu ove porodice, da im pomognem, naravno u saradnji sa svojim prijateljima - kaže Skakoski, dok je tekao istovar stvari iz kamiona Aleksandra Jankova, njegovog druga iz Batajnice, koji je o svom trošku prevezao donaciju iz skoro 100 kilometara udaljenih Ugrinovaca.

- Sad se maksimalno trudim da svojim humanitarnim radom učinim koliko mogu da pomognem i usrećim decu kojima je pomoć potrebna. Ali to ne bih mogao da mi ne pomažu humani ljudi, moji drugari iz mog mesta, Batajnice, Zemuna, Beograda - kaže ovaj nadaleko poznati humanista koji je za svoj humanitarni rad lane dobio priznanje časopisa "Helou" za ličnost godine.

U dvorištu Glušcima ustupljene, trošne ali čiste i uredne kućice, na glavnoj čestereškoj ulici, Zorici i njenim mališanima predata je prvo ugaona garnitura, poklon porodice Skakoski, i televizor, kojem su se najviše obradovali Milan (14) i desetogodišnji Predrag, učenici seoske Osnovne škole "Petar Kočić", kao i njihova mlađa sestra, šestogodišnja Jovana. Starija seka Vesna, odlična učenica drugog razreda srednje veterinarske škole u Zrenjaninu, bila je tog dana na nastavi, a najmlađi petnaestomesečni Ilija, iz naručja bake Draginje radoznalo je ali mirno posmatrao gužvu.

Najstariji sin Milan kaže da bi on i njegove sestre i braća, ipak, najviše voleli da imaju svoju kuću. Snalaze se kako mogu, rastežući socijalnu pomoć i dečji dodatak čiji ukupni iznos ne prelazi 38.000 dinara, kao i uz pomoć komšija i donacija.

POMOĆ DECI

SKAKOSKI je u protekla tri meseca dva puta doneo pomoć i Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku, a u ostvarivanju i ove donacije pridružili su mu se njegovi prijatelji i kolege.

BRZI ISTOVAR

Da bi istovar bio što pre završen, pritekao je u pomoć i deda Neđo, Zoričin otac, a rukave su zasukali i članovi novinarskih ekipa koje su u domu porodice Glušac bile tog dana na radnom zadatku.