Biće manje hlebnog žita

IAKO povoljni vremenski uslovi ovih dana omogućavaju produženje optimalnog roka za setvu pšenice, ta ratarska kultura će, prema predviđanjima stručnjaka i proizvođača, zauzeti znatno manje površine nego prošle godine.

Ključni razlozi za takve pesimističke prognoze su već hronično niska cena pšenice na tržištu, kao i to što se kod nas hlebno zrno ne klasifikuje i ne otkupljuje po kvalitetu.

- Biće dobro ako sa lane zasejanih bezmalo 600.000 hektara pšenice, u ovoj setvi "doguramo" do 430.000 hektara - kaže za "Novosti" kaže prof. dr Srbislav Denčić iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. - Mislim da ćemo imati znatno manje pšenice jer proizvođači nisu ekonomski motivisani da je seju. Protekle sedmice je na novosadskoj Produktnoj berzi kilogram hlebnog žita koštao samo 14,7 dinara, tako da potražnje praktično i nema, što je destimulativno kada je reč o novoj proizvodnji.

Denčić podseća da je pšenica kod nas već dve-tri godine vrlo jeftina, a cena joj je trenutno niska i na svetskim berzama, gde se beleži veoma velika ponuda, pošto su prelazne zalihe veće od 240 miliona tona.

S druge strane, kako on napominje, kod nas se više od tri decenije priča o klasifikovanju i otkupu pšenice po kvalitetu, a nikako da se to i uradi. - Neophodno je da konačno i u Srbiji zaživi takav način otkupa i plaćanja, kao što je svuda u svetu.

Da cena vrlo destimulativno deluje na proizvođače potvrđuje "Novostima" i Vojislav Malešev iz Kaća, koji je, kako navodi, zasejao upola manje pšenice nego lane.

- Obavio sam setvu ovih dana, a površine koje sam zasejao tu su samo zbog plodoreda, odnosno, da budu predusev za uljanu repicu. A, ako se nastavi ovakav odnos prema pšenici, mislim da ću uskoro i prestati da je proizvodim, a bojim se da će slično postupiti i drugi poljoprivrednici u Srbiji.

Oni ratari koji, ipak, uprkos svim problemima, ne odustaju od strateške domaće žitarice, pšenicu mogu da poseju i do sredine novembra, bez bojazni da će im biti umanjeni prinosi, naravno, ako primenjuju odgovarajuću agrotehniku.

Vremenski uslovi, poput temperature vazduha i vlage u zemljištu, idu naruku, tako da se optimalni rok za setvu pšenice praktično pomera do sredine novembra.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, lane je u Srbiji bilo posejano 595.110 hektara ozime pšenice, od kojih je u Vojvodini zasejan 300.051 hektar. Prema nezvaničnim procenama stručnjaka, na vojvođanskim poljima pšenica je dosad zauzela od 65 do 70 odsto planiranih površina.

VREDNOST PREMA KVALITETU

MALEŠEV smatra da bi država još pre setve, a ne kao obično u žetvi, trebalo da propiše "pravila igre", odnosno, odgovarajuće uslove za pšenicu, da je otkupljivači razvrstavaju i otkupljuju po kvalitetu, pa bi se tako postigla i viša cena.