Bajmok: Ode njiva zbog PIO fonda

MUKU malih poljoprivrednih proizvođača koji, bez obzira na veličinu poseda koji obrađuju, moraju godišnje PIO fondu da plate oko 100.000 dinara, godinama izgleda niko ne čuje. Iako su Vladi Srbije pre dve godine podneli peticiju sa 2.000 potpisa i dobili obećanje da će Zakon o PIO fondu biti promenjen, još se ništa nije dogodilo. Za to vreme, na adrese ratara stižu rešenja o oduzimanju zemlje zbog nagomilanih dugova.

Ferenc Palašta iz Bajmoka samo je jedan od mnogobrojnih poljoprivrednika koji su zbog duga ostali bez zemlje. Sa 19 jutara hranio je sedam duša, ali mu je zbog duga PIO fondu za zdravstveno i penziono osiguranje od čak 12.000 evra oduzeto šest jutara zemlje. Da stvar bude gora, isti dug ima i njegova supruga Tereza, koja je vlasnik samo jednog jutra.

- Oduzeli su mu zemlju, a on i dalje nema načina da plaća doprinose, te se dugovi i dalje gomilaju. On i mnogi drugi poljoprivrednici nalaze se u beizlaznoj situaciji - kaže predstavnik poljoprivrednika Blaško Temunović. - Mali poljoprivredni proizvođači nemaju od čega da plaćaju toliki iznos za doprinose, jer sa malim prinosima jedva preživljavaju, a država, umesto da im pomogne, svesno ih tera u propast.

Po Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju, svaki nosilac poljoprivrednog gazdinstva, bez obizira na njegovu veličinu, mora da plati istu osnovicu za penziono i zdravstveno osiguranje od oko 96.000 dinara. To znači da isti iznos mora da plati ratar sa jednim ili sto hektara, ili pčelar sa dve košnice, voćar sa dva hektara jabuka.

Ferenc Palašta sa rešenjem o plenidbi zemlje

Imajući u vidu nelogičnosti zakona, Vlada Srbije je početkom godine oformila radnu grupu koja treba da utvrdi kriterijum po kome će plaćanje doprinosa poljoprivrednika biti srazmerno veličini gazdinstva. Paori su se obraćali za pomoć svim nadležnim instancama, predali nalaze sudskog veštaka, koji je procenio koliki je prihod po hektaru, i rečeno im je da ih razumeju, ali - samo toliko. Sada su se za pomoć obratili lično premijeru Srbije Aleksandru Vučiću.

- Predočili smo da u susednim zemljama poljoprivrednici koji imaju do 15 hektara mogu, ali ne moraju, da plaćaju doprinose. Tražili smo da se Zakon o PIO fondu izmeni, jer je on nelogičan i ide na štetu malih proizvođača, kao i da se otpiše makar kamata - objašnjava dalje Temunović. - Odgovore do danas nismo dobili. Izgleda da nikoga nije briga za našu muku, ali ukoliko se nešto ne reši, obratićemo se i evropskim institucijama.

OGROMNA KAMATA NAKALEMLjENA NA DUG

Mnogi poljoprivrednici su PIO fondu dužni milione, jer je na osnovicu duga pridodata ogromna kamata. Primera radi, Ferencu Palašti, koji je početkom devedesetih u vreme hiperinflacije prestao da plaća doprinose, na glavnicu duga od 531.724 dinara "nakalemila" se kamata od 672.700 dinara.