Apoteke bez lekova, a farmaceuti bez plate

POLICE u državnim apotekama u kulskoj opštini već duže vreme su gotovo prazne. Nedostaju lekovi za razne vrste bolesti, koje pacijenti nabavljaju u privatnim apotekama. Dom zdravlja je u finansijskim nevoljama, zbog čega je neizvesno hoće li rafovi apoteka u njegovom sastavu biti popunjeni. "Državni" farmaceuti su pesimisti, smatrajući da će njihove ustanove definitivno izgubiti bitku sa privatnim sektorom.

- Veledrogerije neće da isporučuju robu, za koju imaju velika potraživanja. Dugovi za medikamente koji se izdaju na recept kreću se oko 90 miliona dinara, a za lekove sa komercijalne liste oko 27 miliona. Pojedini dobavljači, kojima ništa ne dugujemo, traže da lekove plaćamo avansno, strahujući da ne upadnu u dubiozu - objašnjava direktor Doma zdravlja u Kuli dr Žarko Ševin.

Zbog praznih rafova u državnim apotekama dovedene su u pitanje plate za ukupno 25 zaposlenih farmaceuta.

- Dok ostalim radnicima Doma zdravlja Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) obezbeđuje plate prema broju radnih sati, apotekari ih zarađuju maržama od prodatih lekova. Visina marže je 12 procenata, ali ne može da se ostvari, jer nema prometa lekova - ističe dr Ševin.

Prema njegovim rečima, državne apoteke su stavljene u podređeni položaj kad su privatne apoteke uvedene u sistem izdavanja lekova na recept na teret RFZO.

- Pritom su privatne apoteke, za razliku od državnih, pošteđene sprovođenja javnih nabavki lekova, što je složen i dugotrajan proces. Mi naručujemo lekove prema tehničkoj specifikaciji, kojom iskazujemo potrebe za celu godinu. U međuvremenu se uvedu novi lekovi, koje lekari prepisuju, a mi ne možemo da ih poručimo bez nove javne nabavke, dok privatne apoteke samo pozovu dobavljača i traženi medikament obezbede za nekoliko sati - napominje dr Ševin.

U opštini postoji 11 privatnih i sedam državnih apoteka - dve u Kuli i po jedna u Crvenki, Sivcu, Ruskom Krsturu, Liparu i Kruščiću. Farmaceuti slute da su prazni rafovi uvod u privatizaciju državnih apoteka, opominjući da bi od toga najveće štete imali pacijenti, jer se privatnicima ne bi isplatilo da drže apoteke u malim sredinama, kao što su Kruščić i Lipar.

NEKONTROLISANO ZAPOŠLjAVANjE 2012.

DOKTOR Ševin navodi da je ogroman zatečeni dug za lekove posledica nekontrolisanog zapošljavanja u Domu zdravlja pre izbora nove lokalne vlasti 2012. godine.

- Novac namenjen za kupovinu lekova išao je za plate tih udomljenih kadrova. Zbog toga zabrana zapošljavanja u javnim ustanovama, koja je usledila, predstavlja pozitivnu tekovinu - kaže dr Ševin.