Zelena struja stiže iz Botoša

U MALOM potamiškom selu nedaleko od Zrenjanina, počinje budućnost - sa banatskih njiva stiže "zelena struja"!

U Botošu će danas svečano biti puštena u rad elektrana na biogas seoskog preduzeća "Bioelektra". Reč je o pogonu za proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa, na bazi bomase.

Investicija je u prvoj fazi vredna 2,5 miliona evra. Prepoznata je kao izuzetno značajan poduhvat koji je najpre dobio podršku holandske vlade kroz bespovratne subvencije od 688.000 evra. Dodatna podrška od 275.000 dolara stigla je u okviru projekta "Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji". Finansira ga Globalni fond za zaštitu životne sredine, a sprovodi se u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

Jasno je da je proizvodnja "zelene energije" jedan od prioriteta našeg razvoja. Podrška međunarodnih i inostranih fondova i agencija doprinos je naporima Srbije da se na globalnom nivou smanji emisija ugljen-dioksida i spreči efekat "staklene bašte". A zašto baš Botoš i "Bioelektra"?

- Pre svega, zahvaljujući uverljivosti biznis plana, koji počiva na komplementarnosti proizvodnih procesa i ideje o elektrani na biogas iz biomase. "Bioelektra" nastavlja aktivnost preduzeća "Mladost" iz Botoša koje obrađuje oko 1.000 hektara zemlje. Zahvaljujući izuzetno funkcionalnom zalivnom sistemu, na značajnim površinama realizuje se postrna (druga) setva. Time se obezbeđuje različita silaža i stvara sigurna sirovinska baza za kontinuirani rad elektrane - iznose u novosnovanom botoškom preduzeću.

Elektrana je predviđena da radi i "raste" u tri faze, od kojih je svaka projektovana sa kapacitetom od 600 KV. Odatle i realno očekivanje da će godišnja proizvodnja električne energije po svakoj fazi iznositi oko pet miliona KVČ godišnje. Dakle, ukupna snaga elektrane, po realizaciji treće faze je 1,8 MV, a očekivana proizvodnja oko 15 miliona KVČ godišnje. Njen primarni proizvod, struju, preuzimaće EPS, a sekundarni je toplotna energija, sa višestrukom primenom.

- U svakoj fazi, sa njiva u okolini Botoša obezbeđivaće se potrebne sirovine - po 12.000 tona silaže različitog porekla. Toplotnu energiju prvo ćemo koristiti za proizvodnju, a zatim za zagrevanje staklenika na 5.000 kvadratnih metara. U planu je zagrevanje isto toliko javnih i drugih prostora u lokalnoj samoupravi. Takođe, podizanje turističkih kapaciteta, toplih bazena koji će raditi 365 dana godišnje - objašnjavaju u "Bioelektri", ističući da iza priče o "zelenoj ekonomiji Botoša" stoji bivši ugledni političar, njihov meštanin mr Branislav Pomoriški.

Posle više od četvrt veka provedenih u politici i bankarsko-finansijskom sektoru, Pomoriški se najpre poslovno, a potom i životno, vratio u zavičaj. Osnovao je zadrugu "Mladost", obnovio porodični dom, sa trojicom sinova krenuo u obrađivanje zemlje i agrobiznis. Uveren je da će kroz "Bioelektru" do kraja ostvariti sinerguju sa rodnim Botošem.

ORGANSKA PROIZVODNjA

VAŽAN proizvod elektrane je organsko đubrivo koje ostaje posle iskorišćenog silažnog komposta. Biće dovoljno za organsko đubrenje 80-100 odsto površina, sa kojih je silaža dobijena. Uz ogromnu uštedu, to je i novostvoreni kvalitet jer đubrivo obezbeđuje optimalno dugoročno prihranjivanje zemljišta, uzgajanje organskih proizvoda u plastenicima.

RADNICI

ELEKTRANA je visokoautomatizovana i zapošljavaće tri radnika. Dodatno će, međutim, uposliti 15-20 ljudi u pripremi silaže. Proizvodnja i priprema sirovine znači nove radne obaveze za postojećih 50 zaposlenih u zadruzi "Mladost". Ali, i za poljoprivrednike iz celog Banata, imajući u vidu projektovane potrebe za biomasom.